Ekonomisit predlažu da se ne uvede akciza na struju ove godine a Vlada izgleda pregovara sa MMF-om da poskupljenje struje bude manje od dogovorenog stend-baj aranžmanom.
Premijer Vučić je o poskupljenju struje u Skupštini Srbije, gde prezentuje lex specijalis o "Beogradu na vodi", rekao da rekao da će biti jedno povećanje cena i to malo a da će o drugo biti reči kada budu mogle da se povećaju i plate i penzije. "Povećanje neće biti 15 odsto, kako je prvobitno dogovoreno sa MMF-om, već možda u upola manje", rekao je premijer. "Predložili smo pre dva meseca da bi cena struje od 15 odsto mogla da napravi veliku štetu u ovoj situaciji kada pada potrošnje na tržištu, a ako je deficit budžeta povoljniji od planiranog, onda bi bilo dobro da država sistemski uvede akcizu na cenu struje, ali da akciza u ovoj godini bude nula", rekao je Stamenković na predstavljanju novog broja časopisa "Makroekonomske analize i trendovi" (MAT). To bi, prema njegovim rečima, ostavljalo prostor da cena struje bude upola manja od planirane. Govoreći o nadležnostima institucija koje odlučuju o povećanju cene struje, Stamenković je naveo da "svaka akciza, pa i akciza na struju, nije delatnost nikakve agencije, već ingerencija države". Odluku o promeni regulisane cene struje donosi Agencija za energetiku Srbije (AERS) na zahtev Elektroprivrede Srbije (EPS), a prema zakonu, nova cena primenjuje se 30 dana od objavljivanja u "Službenom glasniku". Vlada Srbije se obavezala sporazumom s Međunarodnim monetarnim fondom (MMF) da od 1. aprila poveća cenu struje za ukupno 15 odsto, uključujući i iznos akcize koja će biti uvedena. Do sada AERS nije dobila predlog od EPS-a o promeni cene struje. Iz EPS-a, za sada nema najava kada bi takav zahtev mogao da bude upućen, tako da je neizvesno da li bi struja mogla da poskupi i od 1. maja. Predstavnici MMF trebalo bi da u maju da dođu u Srbiju i obave prvu reviziju ispunjenosti uslova po kojima je odobren aranžman od 1,2 milijarde evra. Pregovori su, međutim, izgleda već počeli. "Blic" saznaje da bi struja mogla da poskupi zbog akciza do sedam odsto na majskim računima i još za sedam i po odsto na oktobarskim. Izvor beogradskog dnevnika iz Nemanjine 11 tvrdi da je to rešenje koje premijer Aleksandar Vučić pokušava da izdejstvuje u direktnim razgovorima sa šeficom MMF Zuzanom Murgasovom, a argument za takav predlog nalazi u tome što su budžetski prihodi bolji od planiranih. "Premijer misli da suficit od 6,5 milijardi dinara daje za pravo da od MMF traži ovaj ustupak, jer smatra da bi naglo poskupljenje struje od 15 odsto imalo veliki udar na budžet građana Srbije. Pitanje je kako će se ceo slučaj rešiti jer MMF pritiska da se akcize uvedu što pre. Mi još uvek nemamo zakon o akcizama, ali to je tehnička stvar i moglo bi brzo da se reši. Ono što je važno jeste da mi pred delegacijom MMF 19. maja moramo da imamo rešenje šta će se desiti sa EPS ukoliko ne dođe do poskupljenja struje od 7,5 odsto, tj. da damo garancije da neće pasti na jasle države", objašnjava sagovornik novina. VEĆE PLATE MOŽDA TEK 2017. Povećanje primanja zaposlenih u javnom sektoru i penzionera nije realno do 2017. godine, bez obzira na to što su prvi rezultati fiskalne konsolidacije dobri, izjavio je Stamenković. Izmenama zakona o budžetskom sistemu i aranžamnom sa MMF-om precizirano da će se penzije i plate povećati tek kada njihova izdvajanja iz bruto domaćeg prizvoda (BDP-a) padnu na 11 i 7,0 odsto, sa sadašnjih 13 i 10 odsto, respektivno. "Samo izuzetno optimistične i nerealne pretpostavke o dinamici BDP-a dovode do očekivanja da će povećanje biti moguće pre isteka aranžmana sa MMF-om", rekao je Stamenković. Još jedno formalno ograničenje za rast plata i penzija je to što je prilikom sklapanja aranžmana sa MMF-om dogovoreno da će se bolji budžetski rezultati koristiti za vraćanje dugova države i za više javnih investicija umesto za povećanje primanja.
