Razlog za to su niske plate koje se zarađuju u Srbiji a ne srspka šteljivost i obazrivost, niti, kako ističe generalni sekretar Udruženja banaka Srbije Veroljub Dugalić, skupi krediti banaka.

"Kod nas se prosečna plata kreće od 350 do 370 evra, a uz takve zarade ne postoji povoljan kredit", rekao je Dugalić objasnivši da će, kad nam zarada dostigne 700 evra biti i više zajmova, pišu beogradske "Večernje novosti".

Zaduženja u EU iznosi 12.500 evra po osobi i oko 4.000 evra u nama susednoj Hrvatskoj

Zbog malih plata građani Srbije trenutno više refinansiraju stare kredite nego što uzimaju "nove", piše Tanjug.

Najviše se duguju za stambene zajmove i to 379,5 milijardi dinara, a zatim za gotovinske 206,3 milijarde dinara.

Prema poslednjim podacima Kreditnog biroa, čak su i stambeni krediti u padu, iako su za poslednjih 10 godina imali samo rast.

"Takvo kretanje je logična posledica pada realnih zarada građana Srbije i rasta stope nezaposlenosti, pa ne možemo reći da predstavlja iznenađenje", kaže predsednik Upravnog odbora Sosijete zeneral banke Goran Pitić.

On je naveo i da građani mnogo bolje otplaćuju uzete zajmove, nego firme, ali s obzirom na zarade mogu malo da se zaduže.

Iako iz banaka negiraju da su krediti ovde skupi, slažu se da kamatne stope kod nas neće skorije biti slične kao u Austriji, Nemačkoj ili Hrvatskoj.

Bankari se vade na visok kreditni rizik zemlje, visoke referentne kamatne stope, visok udeo nenaplativih kredita i velike obavezne rezervacija banaka kod centralne banke, pišu Novosti.

Referentna kamata u Srbiji je visoka i nakon spuštanja na 7,5 odsto, a ona je i dalje daleko viša od referentne stope u Slovačkoj, koja iznosi 0,25 odsto ili u EU, gde iznosi 0,15 odsto.

Ta stopa, doduše važi igra ulogu samo kod dinarskih kredita, a takvih je za ozbiljnu kupovinu (kola, stan, renoviranje...) veoma malo u ukupnom iznosu zaduženosti.