Građani Srbije u proseku duguje 780 evra, što je oko 16 puta manje od proseka dugovanja po stanovniku u EU i pet puta manje nego u Hrvatskoj. Razlog, naravno, nije štedljivost.
"Kod nas se prosečna plata kreće od 350 do 370 evra, a uz takve zarade ne postoji povoljan kredit", rekao je Dugalić objasnivši da će, kad nam zarada dostigne 700 evra biti i više zajmova, pišu beogradske "Večernje novosti". Zaduženja u EU iznosi 12.500 evra po osobi i oko 4.000 evra u nama susednoj Hrvatskoj Zbog malih plata građani Srbije trenutno više refinansiraju stare kredite nego što uzimaju "nove", piše Tanjug. Najviše se duguju za stambene zajmove i to 379,5 milijardi dinara, a zatim za gotovinske 206,3 milijarde dinara. Prema poslednjim podacima Kreditnog biroa, čak su i stambeni krediti u padu, iako su za poslednjih 10 godina imali samo rast. Dugalić je podsetio i da su nas veliki problem nenaplativi krediti koji se kreću u privredi oko 25 odsto, a kod građana malo iznad sedam odsto. Prema njegovim rečima, to je jedan od najlošijih pokazatelja u Evropi, "jer se svaki treći kredit ne vraća, a banke za njih izdvajaju rezervacije 100 odsto, što je ogroman trošak". Dugalić smatra i da mnogi građani ne mogu da otplaćuju kredite, ali uvođenje ličnog bankrota neće ništa novo doneti. "Takvo kretanje je logična posledica pada realnih zarada građana Srbije i rasta stope nezaposlenosti, pa ne možemo reći da predstavlja iznenađenje", kaže predsednik Upravnog odbora Sosijete zeneral banke Goran Pitić. On je naveo i da građani mnogo bolje otplaćuju uzete zajmove, nego firme, ali s obzirom na zarade mogu malo da se zaduže. Iako iz banaka negiraju da su krediti ovde skupi, slažu se da kamatne stope kod nas neće skorije biti slične kao u Austriji, Nemačkoj ili Hrvatskoj. Bankari se vade na visok kreditni rizik zemlje, visoke referentne kamatne stope, visok udeo nenaplativih kredita i velike obavezne rezervacija banaka kod centralne banke, pišu Novosti. Referentna kamata u Srbiji je visoka i nakon spuštanja na 7,5 odsto, a ona je i dalje daleko viša od referentne stope u Slovačkoj, koja iznosi 0,25 odsto ili u EU, gde iznosi 0,15 odsto. Ta stopa, doduše važi igra ulogu samo kod dinarskih kredita, a takvih je za ozbiljnu kupovinu (kola, stan, renoviranje...) veoma malo u ukupnom iznosu zaduženosti.
