Nakon tri i po godine priprema i funkcionalnog ispitivanja nove topionice i fabrike sumporne kiseline u Boru, sinoć je potekao prvi bakar iz novih pirometalurških postrojenja.
Prva anoda izlivena je oko 22.30, od koje je dobijeno prvih 150 tona anodnog bakra.
"Kompletan ciklus je zaokružen, postrojenje je okončano i funkcioniše cela metalurška linija. Prvi bakar iz nove topionice najbolji je dokaz da su nova topionica i fabrika sumporne kiseline gotove, da su sva postrojenja u funkciji i da rade", rekao direktor RTB-a Bor Blagoje Spaskovski.
Prema njegovim rečima pokretanje nove topionice važno je za Borane i meštane okolnih sela ali i za sve građane koji su dobili čisto nebo.
"Ovo je izuzetan dan za sve građane Srbije, jer radom nove topionice RTB Bor povećava svoje učešće u bruto društvenom proizvodu zemlje, otvara nove pravce razvoja u delu prerade bakra i mogućnosti za povećanje standarda u određenim privrednim granama", kazao je Spaskovski koji se zahvalio svima koji su omogućili izgradnju novih postrojenja.
Za izgradnju novih pirometalurških postrojenja u Boru, odnosno za zamenu tehnologije topljenja novom, savremenom autogenom jedinicom sa fabrikom sumporne kiseline koja će ubuduće raditi u skladu sa svetskim ekološkim standardima i koja je opravdana sa ekološkog, ali i sa ekonomskog aspekta, utrošen je 251 milion evra.
Radom nove topionice RTB Bor će udvostručiti proizvodnju bakra, plemenitih metala i sumporne kiseline, ali će čista tehnologija omogućiti zaštitu životne sredine i zdravlje ljudi.
Modernizacijom topionice u Boru emisija i imisija štetnih materija u vazduhu, vodi i zemljištu biće ispod zakonom propisanih vrednosti, a u isto vreme iskorišćenje sumpor-dioksida i bakra biće 98 odsto što će zadovoljiti ekološke standarde koji važe u Srbiji i Evropskoj uniji.
Nova tehnologija zahteva visok kapacitet zbog smanjenja troškova i većeg iskorišćenja bakra i sumpor-dioksida, a projektovani (prerada do 400 hiljada tona koncentrata bakra godišnje) sasvim je prihvatljiv jer će rudnici u Boru i Majdanpeku faznom modernizacijom i povećanjem proizvodnje obezbediti planiranu količinu za preradu.
Novu topionicu i fabriku sumporne kiseline gradili su kanadski "SNC Lavalin" i njegov podizvođač, ujedno i vlasnik autogene fleš-smelting tehnologije "Otokumpu", finska kompanija "Outotek".
Nadzor nad poslovima koje su nosili Kanađani i Finci, ali i svim lokalnim radovima koji su bili povereni "Energoprojektu", obavio je Građevinski fakultet, Beograd.
Veliki deo ugrađenih elemenata proizveden je u Srbiji, a na projektu je bilo angažovano oko 800 radnika.
