• Izdanje: Potvrdi
Emisije
IMATE PRIČU? Javite nam se.

IMATE PRIČU? Javite nam se.

IMATE PRIČU? Javite nam se.

Ubacite video ili foto

Možete da ubacite do 3 fotografije ili videa. Ne sme biti više od 25 MB.

Poruka uspešno poslata

Hvala što ste poslali vest.

Dodatno
Izdanje: Potvrdi

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

Evo koliko Evropa daje za železnicu a koliko mi!

Švajcarska godišnje u svoju železnicu ulaže 500 evra po stanovniku, što je dovodi na vrh liste evropskih zemalja po investicijama u tom sektoru. U Srbiji je izdvajanje tridesetak puta manje.

 Izvor: MONDO - Petar Stojanović

plavi voz, lokomotiva

Ilustracija: Jedna od lokomotiva Plavog voza, serije 761-003, proizvedena 1958. godine
Izvor: MONDO - Petar Stojanović
Prošle godine Švajcarska federalna železnica (SBB), glavni operator u zemlji, dobila je više od 2,2 milijarde franaka (1,8 milijardi evra) od države a sami Švajcarci su na nekoliko referenduma potvrdili svoju podrđku investiranju u železničku infrastrukturu.

Istraživanje Boston konsalting grupe (BCG) o modelima subvenicionisanja železnice u Evropi pokazuje da je na drugom mestu u Evropi, sa prosečnih 220 evra po stanovniku godišnje iz budžeta, Francuska.

Kako piše francuski list "Figaro", i jedna i druga suma daleko premašuje izdvajanja Velike Britanije ili Holandije, na primer, koje godišnje za tu namenu potroše oko 130 evra po stanovniku.

Železnicama Srbije ni dvadesetak evra

Iako se u Srbiji smatra da su Železnice Srbije rupa bez dna u koju se samo sipa iz budžeta, poređenje daje zapanjujuće rezultate. Naime, sa prosečnim subvencijama od 130 do 140 miliona evra godišnje, Srbija po stanovniku daje samo 17 do 19 evra na svoju železnicu. To ni izbliza nije dovoljno ni za redovan rad a kamoli obnavljanje pruga i nabavku novih vozova.

Siromašnije zemlje EU Portugalija, ili recimo Poljska, izdvajaju svega oko 100 evra u proseku po stanovniku, navodi se u drugoj studiji ove konsultantske kompanije o performansama železničkog sistema Starog kontinenta.

U najnovijoj studiji BCG je želeo da ukaže na vezu između iznosa budžetskih sredstava koje države namenjuju železničkoj mreži i operaterima, i njihovih performansi.

Uopšteno govoreći, zemlja koja izdvaja više sredstava iz budžeta za svoju železnicu, imaće bolje performanse, međutim, te subvencije, neophodne za održavanje kvaliteta, bezbednosti i efikasnosti javnih železnica, nisu uvek najbolje iskorišćene, naglašava se u studiji.

Iz BCG-a podsećaju da su uoči donošenja železnicke reforme u Francuskoj, (započete 2013, usvojene u avgustu 2014) bili upitani da istraže uticaj eventualne liberalizacije železnice na njenu efikasnost, i zaključak je bio da taj uticaj nije odlučujući.

To ne znači da ne treba pokušati sa otvaranjem tržišta u sektoru železničkog saobraćaja, ali pitanje javnog finansiranja ipak ima presudan uticaj na kvalitet železničkog sistema, smatraju stručnjaci BCG-a.

Inicijalizacija u toku...

Komentari 1

Vaš komentar je prosleđen moderatorskom timu i biće vidljiv nakon odobrenja.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

lea

I to sto drzava daje ne ide tamo gde treba vec u necije dzepove.. vozila sam se skoro vozom posle 20godina (zelela sam iz prve ruke da osetim "cari" voznje)..sta reci sem da do mladenovca iz bg-a putije DVA SATA! Bruka! Jedan od najvecih srpskih gubitasa zahvaljujuci "ekspertima" koji su na celu ove firme..iz mandata u mandat sve veci"strucnjaci"..tuga!

PRIČE IZ SRPSKIH ZATVORA

MONDO & EU