Najviše tri osobe sa invaliditetom godišnje dobiju posao u Valjevu, izjavila je Tanjugu psiholog u službi za zapošljavanje Žaklina Djurić.
Ona je rekla da u ovdašnjoj filijali službe za zapošljavanje nema preciznih podataka o broju invalida koji u Valjevu traže posao i da kod većine nije obavljena kategorizacija invalidnosti i procena sposobnosti za rad.
U službi za zapošljavanje ističu da je veliki problem u tome se od nezaposlenih zahteva da aktivno traže posao, što osobe sa invaliditetom objektivno nisu u mogućnosti.
Nije bolja situacija ni kada je u pitanju samozapošljavanje invalida. Broj onih koji dobiju posao je tek nešto veći, upozorila je Žaklina Djurić.
Ona je objasnila da po zakonu više ne postoje subvencije za osobe sa invaliditetom koje otvaraju firmu, pošto su praktično poistovećeni sa ostalima.
Povoljne subvencije za preduzetnike koji bi zaposlili invalide i dalje postoje, rekla je Djurićeva, dodajući da je jedan od težih zadataka ove šluzbe da poslodavcu objasne da i invalidi imaju radne vrednosti i sposobnosti.
Najveća predrasuda je da će njihov posao da trpi ili da kupci neće hteti da udju u radnju u kojoj su zaposlene osobe sa invaliditetom.
Nekada je bila mnogo češća praksa da se invalidi, kao što su slepi, zaposle kao telefonski operateri u javnim ili velikim društvenim preduzećima, a sada su to samo usamljeni slučajevi.
Većina društvenih preduzeća u kolubarskom kraju je praktično nestala, a sa njima i radna mesta koja bi se mogla iskoristiti za zapošljavanje invalida, a vrlo je redak slučaj da invalidi dobiju posao u privatizovanim firmama.
(Tanjug)
Ona je rekla da u ovdašnjoj filijali službe za zapošljavanje nema preciznih podataka o broju invalida koji u Valjevu traže posao i da kod većine nije obavljena kategorizacija invalidnosti i procena sposobnosti za rad.
U službi za zapošljavanje ističu da je veliki problem u tome se od nezaposlenih zahteva da aktivno traže posao, što osobe sa invaliditetom objektivno nisu u mogućnosti.
Nije bolja situacija ni kada je u pitanju samozapošljavanje invalida. Broj onih koji dobiju posao je tek nešto veći, upozorila je Žaklina Djurić.
Ona je objasnila da po zakonu više ne postoje subvencije za osobe sa invaliditetom koje otvaraju firmu, pošto su praktično poistovećeni sa ostalima.
Povoljne subvencije za preduzetnike koji bi zaposlili invalide i dalje postoje, rekla je Djurićeva, dodajući da je jedan od težih zadataka ove šluzbe da poslodavcu objasne da i invalidi imaju radne vrednosti i sposobnosti.
Najveća predrasuda je da će njihov posao da trpi ili da kupci neće hteti da udju u radnju u kojoj su zaposlene osobe sa invaliditetom.
Nekada je bila mnogo češća praksa da se invalidi, kao što su slepi, zaposle kao telefonski operateri u javnim ili velikim društvenim preduzećima, a sada su to samo usamljeni slučajevi.
Većina društvenih preduzeća u kolubarskom kraju je praktično nestala, a sa njima i radna mesta koja bi se mogla iskoristiti za zapošljavanje invalida, a vrlo je redak slučaj da invalidi dobiju posao u privatizovanim firmama.
(Tanjug)
Pridruži se MONDO zajednici.
