Zemlje Zapadnog Balkana u ovoj i idućoj godini čeka privredni rast od 1,5 odsto i 2,5 procenata, respektivno, a Srbija će u 2015. imati negativan rast BDP-a od 0,5 odsto, a u 2016. godini rast od 1,5 odsto, saopštila je Svetska banka.
Za Bosnu i Hercegovinu, Svetska banka prognozira rast od 2,0 odsto u ovoj i 2,3 odsto u 2016. godini, za Makedoniju rast od 3,5 odnosno 3,8 odsto, za Crnu Goru privredni rast od 3,4 odsto i 2,9 odsto, a za Hrvatsku rast od 0,5 odsto u 2015. i 1,2 odsto u 2016. godini.
Region Zapadnog Balkana i dalje ima problem nedostatka novih kredita, dok je nivo nenaplativih zajmova u tom području među najvišima u čitavom regionu Evrope i Centralne Azije (ECA), odnosno preko 16 odsto, dodaje se u izveštaju.
Kada je reč o bankarskom sistemu u Srbiji, Bugarskoj, Makedoniji, Rumuniji i Albaniji, on je i dalje izložen opasnosti od uticaja grčke grize zbog prisustva brojnih lokalnih podružnica grčkih banaka, navodi se u izveštaju.
Svetska banka se, takođe, osvrnula i na prošlogodišnje poplave u Srbiji i Bosni i Hercegovini, koje su, kako navodi, uništile 15 odsto BDP-a BIH i 2,0 odsto Srbije.
Niske cene nafte su, međutim, doprinele obaranju inflacije u ovom regionu, kao i ublažavanju restriktivnosti monetarne politike, pa su tako centralne banke većine zemalja, poput Srbije, Mađarske, Rumunije i Turske, snizile kamatne stope radi pružanja podsticaja privrednoj aktivnosti u 2015. godini.
Svetska banka navodi u izveštaju i problem nezaposlenosti na području Zapadnog Balkana, koja je i dalje na izuzetno visokom nivou, i ocenjuje da je za ubrzanje privrednog rasta i otvaranje novih radnih mesta, potrebno sprovođenje strukturnih reformi u čitavom regionu.
Globalna privreda će, prema projekcijama Svetske banke, ove godine ostvariti rast od 2,8 odsto, što je manje u odnosu na prognozu iz januara od 3,0 procenta, dok će u 2016-2017. godini ubrzati na 3,2 odsto, što je u skladu sa ranijim predviđanjima.
Privredni rast država Evrope i Centralne Azije će, prema procenama Svetske banke, verovatno dodatno oslabiti u ovoj godini, na samo 1,8 odsto, pošto su sunovrat cena nafte, geopolitičke tenzije i njihovi efekti samo delimično neutralisani kroz skromni oporavak evrozone.
