"Pozitivno je ocenjeno sprovođenje dogovorenog ekonomskog programa. Ispunjeni su svi kriterijumi izvršenja i indikativni ciljevi utvrđeni programom za kraj marta 2015. godine i sprovedene planirane strukturne mere", navela je NBS.

Imajući u vidu zadovoljavajući nivo deviznih rezervi, aranžman će i dalje biti tretiran kao aranžman iz predostrožnosti, odnosno Srbija neće koristiti odobrena sredstva, osim u slučaju neočekivanih platnobilansnih problema, objasnila je NBS.

Prema oceni MMF-a, srpska ekonomija se stabilizovala, uz dalje niske inflatorne pritiske, i ojačanu spoljnu poziciju zemlje. Kreditna aktivnost ostala je nepromenjena, dok se beleži rast problematičnih kredita. U sprovođenju programa prisutni su rizici koji se odnose na eventualno prenošenje efekata iz regiona, tržisnu volatilnost, kao i na realizaciju strukturnih reformi, navedeno je u saopštenju.

Glavni ciljevi dogovorenog programa ostaju nepromenjeni, konstaujuje NBS, navodeći da su to: jačanje javnih finansija, realizacija plana strukturnih reformi i povećanje stabilnosti finansijskog sektora. Postepeno relaksiranje monetarne politike nastaviće se u skladu sa niskom inflacijom i tekućom fiskalnom konsolidacijom.

MMF ocenjuje da je za dalje uspešno sprovođenje programa i postizanje dugoročnog održivog privrednog rasta Republike Srbije, od značaja za nastavak reformskog procesa, naročito u pogledu preduzeća u državnom vlasništvu, navela je NBS.

U saopštenju MMF-a dostavljenom Tanjugu navedeno je da je danas izvršena prva revizija aranžmana iz predostrožnosti Srbije sa MMF-om, koji, kako je ocenjeno, najvećim delom teče prema predviđenom planu.

Aranžman iz predostrožnosti koji predviđa pozajmicu od 1,2 milijarde evra, odobren 23. februara, najvećim delom teče prema predviđenom planu, navodi MMF, dodajući da su svi dosadašnji kriterijumi i ciljevi do kraja marta ispunjeni.

Nakon prve revizije, Srbiji će na raspolaganju biti 304 miliona specijalnih prava vučenja (SPV), navedeno je u saopštenju MMF-a dostavljenom Tanjugu.

Strukturne mere su sprovedene sa kašnjenjem i uz teškoće, pre svega u oblasti državnih preduzeća. Napori u sprovođenju strukturnih reformi i nastavak fiskalne konsolidacije ključni su elementi makroekonomske stabilnosti i održivog dugoročnog privrednog rasta, ocenio je MMF.

Pokrenuti su koraci za usvajanje plana finansijske restrukture Elektroprivrede Srbije (EPS), uvođenje akcize na električnu energiju i povećanje strujne tarife, što je urađeno početkom juna.
Izmena zakona o finansiranju lokalne samouprave predložena krajem juna pomerena je za kraj septembra, a novi ciljevi postavljeni su u oblasti rešavanja problema nenaplativnih zajmova, zaključio je MMF.

U saopštenju se navodi da se srpska privreda polako oporavlja od recesije iz 2014, ostvarujući korist od niskih cena nafte i ekonomskog oporavka evrozone, što su faktori koji su poduprli kratkoročne efekte fiskalne konsolidacije.

Ipak, pozitivan privredni rast očekuje se tek 2016, navodi MMF, napominjući da su inflatorni pritisci niski s obzirom na niske uvozne cene i povećanje jaza između potencijalnog i realnog privrednog rasta.