Vrhuncem pitanja grčke krize, kojim se ovih nedelja bave bukvalno sve zemlje u Evropi, postavilo se i drugo pitanje – kako to utiče na Srbiju. Javnost je zabrinuta vestima iz Grčke, ali i kretanjem evra, jer kako je izjavio premijer Srbije Aleksandar Vučić, zbog "grčkog" referendumskog udara pao je evro prema dolaru u jednom danu za 1,5 odsto i to je "povećalo srpski spoljni dug" za oko 100 miliona evra.

To, umiruju nas analitičari sa Ekonomskog instituta u Srbiji, ne treba da nas sada nešto posebno plaši, jer je to trenutna veća oscilacija na svetski berzama i dug se zaista ne povećava za toliko.

"Ono što je zabrinjavajuće je što evro već duže od godinu dana stalno klizi nadole prema dolaru, a mi smo deo naših državne hartije prodali u dolarima i kredite uzeli u toj valuti", kaže Stojan Stamenković, koordinator biltena Makroekonomske analize i trendovi (MAT).

Sam evro se ovih dana na svetskim berzama srozao na vrednost nešto ispod 1,1dolara, što je tek nešto bole nego što je bilo u martu, kada je stremeo da se poravna sa američkom valutom. A pre nešto više od četiri godine, valuta Evrozone je vredela gotovo 1,5 puta više od "zelembaća " iz SAD.

DOK JE OVAKO, DOBRO JE

 Ekonomisti imaju različita viđenja kako će se grčki slučaj rasplesti, ali su srpski analitičari ubeđeni da, ostane li Grčka u Evrozoni ili ne, to nema nikakvog uticaja na srpske ekonomske prilike.

"Problem je ograničen sve dok je u pitanju sama Grčka. Niko ne zna kako će se stvar završiti. Može samo da se nagađa, ali ono što je sigurno je da dok god se problem ne prelije na sledeću zemlju koja je u finansijskim nevoljama kao što je Španija, Portugalija ili Italija, nema razloga za brigu. U suprotnom bi cela Evropa, ali i finansijski svet, zaista imala ogromne probleme", kaže ekonomski analitičar i glavni urednik MAT-a, Vladimir Vučković.

Sa njime se slaže i njegov kolega Stamenković, koji kaže da, nažalost, grčki problem ne može Srbiji ni da pomogne.

Grci su, posle nedeljnog referenduma na kom su rekli čuveno "ne" (ohi) zahtevima kreditora za daljom štednjom, tražili otpis duga u iznosu od čak 30 odsto, i to da prvu ratu preostalog duga plate posle 20 godina. To u njihovom slučaju znači da su rešili da zemlje kreditori, poput Nemačke i Holandije "zaborave" na gotovo 100 milijardi evra novca prikupljenih od svojih poreskih obveznika.

Otpis i restrukturisanje grčkog duga, opet nema nikakve veze sa Srbijom.

"Ako se Grcima oprosti deo duga a ostalo restrukturiše, to ne znači da i mi možemo da zatražimo od sveta da nam oprosti dug. Tim pre što je to u našem slučaju već učinjeno 2001. godine. Mada, restrukturisanje duga bi nam svakako značilo, ali njega možemo dobiti samo pod komercijalnim uslovima. To znači da, ako možemo, uzmemo kredite sa nižom kamatom i njima otplatimo one ranije uzete sa višom".

 Prema poslednjem biltenu MAT-a, ekonomski tokovi srpske privrede se popravljaju.

Vladimir Vučković kaže da ekonomski pokazatelji ohrabruju, da industrijska proizvodnja i trgovina na malo rastu, majska pokrivenost vrednosti izvoza uvozom je "rekordnih" 80 odsto, javne finansije su se stabilizovale i deficit je manji od planiranog (uz ogradu zbog manjih javnih investicija), kao i da su državne plate zadržane na nižem nivou a privatne zabeležile pristojan rast.

Da li će se trenutni trendovi održati i rast BDP možda "skočiti" u pozitivnu zonu, zavisi pre svega od toga kako Fijat bude proizvodio i prodavao svoje automobile iz Kragujevca, tj. da li će se centrala iz Torina odlučiti za novi model iz pogona FKS. Sledeće veliko pitanje je da li će se naći rešenje za hemijski kompleks ali i za druge velike gubitaše u Srbiji, koji i kada rade statistički podižu kategoriju "industrijska proizvodnja", ali u stvarnosti ne doprinose rastu BDP-a.