Očekivalo se upravo suprotno, da će zbog trgovinskog embarga između Rusije i EU koji je stupio na snagu prošlog leta, to istočno tržište biti velika izvozna šansa.

Rast izvoza u Rusiju beleži se jedino kod srpskog poljoprivredno-prehrambenih proizvoda, ali je i on ispod očekivanog.

Stručnjaci smatraju da je Srbija ipak iskoristila šanse u skladu sa svojim mogućnostima, ali za značajniji proboj na zahtevno rusko tržište, dodaju, mora mnogo toga tek da savlada.

Pad izvoza od 19 odsto koji je, prema podacima Ministarstva trgovine i telekomunikacija, zabeležen od 1. jula 2014 do kraja juna ove godine, u odnosu na isti period samo godinu dana ranije, ne znači, međutim, da je došlo do smanjenja svih izvoznih grana.

"Porastao je izvoz poljoprivrede, ali je industrija zabeležila pad", precizira Tanjugu pomoćnica ministra trgovine Maja Mandrapa Gašić.

Ona navodi da je od 1. jula 2014. godine do kraja juna ove godine na rusko trzište izvezeno robe u vrednosti od 866 miliona dolara, dok je u istom periodu, koji je prethodio sankcijama godinu dana ranije, izvezeno robe od 1,069 milijardi dolara.

Srpska poljoprivreda je od započinjanja "trgovinskog rata" između Rusije i EU uspela, kako sagovornica Tanjug objašnjava, da poveća izvoz u Rusiju za 40 odsto u odnosu na period 1. jul 2013. godine - kraj juna 2014. godine.

"Iako na prvi pogled ti rezultati deluju dosta dobro, oni su ispod očekivanja naših proizvođača i izvoznika prošle godine u ovo vreme", ističe ona.

Mandrapa Gašić, međutim, dodaje da je trend rasta izvoza poljoprivrede nastavljen i u prvoj polovini ove godine, te da je on za pet posto veći nego u istom periodu lane.

"Naročito su traženi određeni poljoprivredni proizvodi, pre svega neke sorte voća, smrznute polutke od svinja, pasulj, stočna hrana", dodaje ona.

Dobar primer kompanije koja je uspela da iskoristi ovaj embargo je "Zlatiborac" koja, kako ističu, beleži kontinuiran rast prodaje proizvoda na ruskom tržištu.

Generalni direktor "Zlatiborca" Dušan Knežević kaže da je taj rast posebno bio izražen u drugoj polovini prošle godine kada je iznosio do 300 posto.

"Prepoznali smo, naravno, taj trend naglog rasta kao reakciju ruskog tržišta na uvedene sankcije Rusije prema EU i on je trajao oko pola godine, dok mesta proizvođača iz EU na policama ruskih marketa nisu počeli da preuzimaju proizvođači iz zemalja van EU", objašnjava Knežević Tanjugu.

Pored toga, Knežević ističe da je isforsirana i ojačana ponuda domaćih proizvođača što je ponovo uspostavilo tržišnu ravnotežu.

Agroekonomski analitičar Milan Prostran smatra da je Srbija iskoristila šansu za izvoz u Rusiju onoliko koliko su joj dozvoljavale mogućnosti i organizacione sposobnosti.

Srbija je, kada je reč o izvozu hrane u Rusiju, za poslednje tri četiri godine napravila veliki iskorak, i povećala njegovu vrednost sa 80 miliona na 300 miliona dolara, kazao je Prostran.

"Kada se postavi pitanje - da li smo iskoristili šansu, odgovor je jesmo, iskoristili smo je i napravili odgovarajući pomak... Nemamo velikih kapaciteta, tu se nije mogao očekivati neki spektakularni izvoz", tvrdi on Tanjugu.

Kako je objasnio, Srbija ima ograničenje u količinama, kvalitetu i organizaciji celog posla.

"Tržište Rusije postaje sve zahtevnije, strožije i kontrolisanije, od kvaliteta do eventualnih prevara", istakao je Prostran, dodajući da mora mnogo toga da se savlada kada je u pitanju to tržište.

Za razliku od poljoprivrednih proizvoda, industrijski proizvodi su zabeležili pad u izvozu, a kao najočigledniji primer Mandrapa Gašić navodi hula-hop čarape koje su u 2014. godini bile glavni izvozni proizvod na rusko tržište, a u prvih šest meseci 2015. godine beleže pad vrednosti od preko 40 procenata.

Značajan pad izvoza, kako dodaje, beleže i drugi proizvodi poput obojenih metala, nameštaja, tekstilni proizvodi, podovi, ploče....

Podaci Privredne komore Srbije takođe pokazuju da je u prvih šest meseci, pored hula-hop čarapa, ove godine zabeležen pad u plasmanu glavnih izvoznih artikala  - pokrivača podova za 53 odsto, lekova za 40 odsto, sastavljenih podnih ploča za 87 odsto, spoljnih guma za 44 odsto.

Upitana koji su ključni razlozi za pad izvoza za oko 20 odsto, pomoćnica ministra trgovine odgovara da su to faktori na koje Srbija nije mogla da utiče.

"Pad vrednosti rublje, skok vrednosti dolara, pad cena nafte na svetskom tžištu, smanjena potrošnja na ruskom tržištu, a samim tim smanjena potražnja za uvoznim proizvodima", objašnjava ona.

Savetnik predsednika PKS Veljko Jovanović kazao je Tanjugu da sankcije imaju dve strane, od kojih je jedna negativna i odražava se pre svega kroz nestabilan kurs rublje.

"Upravo zbog te nestabilnosti imali smo određeni pad u izvozu, međutim kod pojedinih proizvoda, kao što su poljoprivredni, mi i dalje beležimo rast", naveo je Jovanović.

On je istakao da taj rast može da bude mnogo veći, ali da je za rusko tržište, naročito za velike trgovinske lance, potrebno obezbediti velike količine robe i stabilnost u snabdevanju tim proizvodima, kao i detaljno se upoznati sa carinskim procedurama da ne bi došlo do problema.