U Srbiji račun u blokadi ima oko 56.000 privrednih subjekata i to zbog dugova koji su narasli do 272,2 milijarde dinara.
Vlada je, u nastojanju da taj problem reši, uputila poslanicima novi predlog zakona o sporazumnom finansijskom restrukturiranju, koji bi trebalo da uspostavi bolje odnose firmi i poverilaca.
U obrazloženju predloga ovog zakona koji je iznet pred Vladu, a u koji je Tanjug imao uvid, navedeni su podaci Narodne banke Srbije da su na dan 30. aprila računi bili blokirani kod 29.556 pravnih lica i 26.239 preduzetnika, zbog dugova od 256,7 milijardi, odnosno 15,5 milijardi dinara.
U takvim uslovima, značajno se uvećava i broj nenaplativih kredita, odnosno kredita u docnji dužoj od 90 dana. Njihov ukupan iznost na kraju septembra 2014. bio je 436,7 milijardi dinara ili 23 odsto od ukupnih plasmana.
Sporazumno finansijsko restrukturiranja je, kako je navedeno u obrazloženju, dobrovoljno, vansudsko restrukturiranje dugova privrede kroz redefinisanje odnosa između firme u problemima i poverilaca, pre svega banaka, a pregovori se vode uz podršku Privredne komore Srbije kao institucionalnog medijatora.
Vansudsko restrukturiranje privrednog društva je prva opcija u nizu mera, a ostale mere su unapred pripremljeni plan reorganizacije (UPPR), reorganizacija u stečaju i prodaja pravnog lica odnosno imovine u postupku bankrotstva.
"Postupak zavisi od želje banaka da učestvuju i postignu dogovor. Banke, recimo, nisu zainteresovane za odricanje od prava na blokiranje računa dužnika, čak i u toku pregovora o restrukturiranju, jer ostali poverioci koji nisu uključeni u postupak, nisu ograničeni da račun blokiraju te mogu doći u prednost u odnosu na banke učesnice u postupku", piše u ovom dokumentu.
Uz to, strankama u postupku omogućena su poreska oslobođenja i pogodnosti na koje ne bi imale pravo po opštem ugovornom okviru.
Od usvajanja sličnog zakona 2011. godine, pokazalo se da postoje pravne praznine i nepreciznosti, pa deo problema nije ni moguće rešiti bez izmena Zakona, piše u obrazloženju.
