Broj smrtnih povreda na radu u Srbiji tokom prvih 11 meseci 2007. godine smanjen je za 55 odsto u odnosu na isti period prošle godine, a u Republičkom inspektoratu za rad najavljuju da će u 2008. godini posebna pažnja biti posvećena upravo bezbednosti na radu.
Broj smrtnih povreda na radu u Srbiji tokom prvih 11 meseci 2007. godine smanjen je za 55 odsto u odnosu na isti period prošle godine, a u Republičkom inspektoratu za rad najavljuju da će u 2008. godini posebna pažnja biti posvećena upravo bezbednosti na radu.
Prema rečima direktora Republičkog inspektorata za rad Radovana Ristanovića, od januara do decembra 2007. godine dogodile su se 23 smrtne povrede na radu, dok se u istom periodu prošle godine desila 51 povreda na radnom mestu sa smrtnim ishodom.
"Bez obzira na statističke pokazatelje koji ukazuju na pozitivne pomake, očito je da ne možemo biti zadovoljni ukupnim rezultatima primene Zakona o bezbednosti i zdravlju na radu", kazao je Ristanović agenciji Beta.
On je naveo da su najčešći uzroci smrtnih povreda na radu obavljanje posla bez neophodne zaštitne opreme, neadekvatno obezbedjena radna mesta i nepoštovanje propisa iz oblasti bezbodnosti i zdravlja na radu.
Ristanović je dodao da je cilj Inspektorata za rad da u narednoj 2008. godini broj povreda na radu bude smanjen za najmanje 10 odsto u odnosu na 2007. godinu.
Tokom prvih 11 meseci 2007. godine pokrenuta je 1.771 prekršajna prijava protiv poslodavaca zabog nepoštovanja propisa iz oblasti bezbednosti i zdravlja na radu, dok je u istom periodu protekle godine bilo 1.613 takvih prijava.
U skladu sa zakonom o bezbednosti i zdravlju na radu i Pravilnikom o načinu i postupku procene rizika na radnom mestu i radnoj okolini bilo je predvidjeno da do septembra 2007. godine svi poslodavci izrade Akt o proceni rizika na radnom mestu, ipak samo je mali broj preduzeća tu obavezu i ispunio.
"Inspektorat za rad utvrdio je da je svega 5,5 odsto poslodavaca završilo izradu Akta o proceni rizika na radnom mestu, dok je 39 odsto preduzeća započelo izradu tog dokumenta", kazao je Ristanović.
Tokom 2008. godine Inspektorat za rad će poslodavcima koji nisu započeli izradu tog dokumenta rešenjem nalagati rokove za donošenje tog akta, uz zahtev za pokretanje prekršajnog postupka.
Preduzeća koja su započela izradu tog dokumenta biće obavezna da to urade u najkraćem roku, odnosno roku čija će dužina zavisiti od vrste delatnosti i broja zaposlenih, kao i drugih objektivnih okolnosti koje mogu da izazovu povrede na radu ili da dovedu do oštećenja zdravlja ili oboljenja zaposlenog.
(Beta)
Prema rečima direktora Republičkog inspektorata za rad Radovana Ristanovića, od januara do decembra 2007. godine dogodile su se 23 smrtne povrede na radu, dok se u istom periodu prošle godine desila 51 povreda na radnom mestu sa smrtnim ishodom.
"Bez obzira na statističke pokazatelje koji ukazuju na pozitivne pomake, očito je da ne možemo biti zadovoljni ukupnim rezultatima primene Zakona o bezbednosti i zdravlju na radu", kazao je Ristanović agenciji Beta.
On je naveo da su najčešći uzroci smrtnih povreda na radu obavljanje posla bez neophodne zaštitne opreme, neadekvatno obezbedjena radna mesta i nepoštovanje propisa iz oblasti bezbodnosti i zdravlja na radu.
Ristanović je dodao da je cilj Inspektorata za rad da u narednoj 2008. godini broj povreda na radu bude smanjen za najmanje 10 odsto u odnosu na 2007. godinu.
Tokom prvih 11 meseci 2007. godine pokrenuta je 1.771 prekršajna prijava protiv poslodavaca zabog nepoštovanja propisa iz oblasti bezbednosti i zdravlja na radu, dok je u istom periodu protekle godine bilo 1.613 takvih prijava.
U skladu sa zakonom o bezbednosti i zdravlju na radu i Pravilnikom o načinu i postupku procene rizika na radnom mestu i radnoj okolini bilo je predvidjeno da do septembra 2007. godine svi poslodavci izrade Akt o proceni rizika na radnom mestu, ipak samo je mali broj preduzeća tu obavezu i ispunio.
"Inspektorat za rad utvrdio je da je svega 5,5 odsto poslodavaca završilo izradu Akta o proceni rizika na radnom mestu, dok je 39 odsto preduzeća započelo izradu tog dokumenta", kazao je Ristanović.
Tokom 2008. godine Inspektorat za rad će poslodavcima koji nisu započeli izradu tog dokumenta rešenjem nalagati rokove za donošenje tog akta, uz zahtev za pokretanje prekršajnog postupka.
Preduzeća koja su započela izradu tog dokumenta biće obavezna da to urade u najkraćem roku, odnosno roku čija će dužina zavisiti od vrste delatnosti i broja zaposlenih, kao i drugih objektivnih okolnosti koje mogu da izazovu povrede na radu ili da dovedu do oštećenja zdravlja ili oboljenja zaposlenog.
(Beta)
