Kako je naveo direktor Ekonomskog instituta Dragan Šagovnović, tema ovogodišnjeg foruma jeste "Agroprivreda Srbije u predpristupnom periodu", a organizatori su stava da se u proteklih pet godina malo toga postiglo u tom pogledu.

"Analize Ekonomskog instituta pokazuju da je nepreduzimanjem adekvatnih mera u agraru izgubljeno 25 milijardi eura u prethodnih pet godina", rekao je Šagovnović i dodao da su prve dve teme foruma posvećene završetku privatizacije poljoprivrednih preduzeća, odnosno vlasništvu nad poljoprivrednim zemljištem.

On je naglasio da bi Sporazumom o stabilizaciji i pridruživanju i stranci u skorije vreme mogli da postanu vlasnici zemlje.

Treća tema odnosi se na povećanje konkurentnosti malih gazdinstava za koje Šagovnović smatra da imaju svoj prostor ukoliko se adekvatno definiše Strategija poljoprivrede.

Posebno je naglasio temu koja se odnosi na posledice ekspanzije trgovinskih lanaca u Srbiji.

"Došli smo u situaciju da su cene prehrambenih proizvoda na polici više nego u regionu, dok su cene primarnih poljoprivrednih proizvoda značajno niže", ukazao je on.

PADAJU IZVOZNI REKORDI, ALI PROBLEMI OSTAJU


Ove godine oboren je rekord sa tri miliona tona izvezenog kukuruza, oboreni su rekordi i u izvozu soje i sojinog i suncokretovog ulja, ali to ne znači da nema problema, izjavio je danas predsednik Udruženja "Žita Srbije" Vukosav Saković.

"Kod nas se porez naplaćuje kada se kupuje roba za izvoz, a vraća se izvoznicima 15 dana po ostvarenom izvozu. Međutim, kod žita se radi o terminskom trgovanju i kupovini robe nekoliko meseci unapred i taj način obračuna poreza smanjuje naš izvoz za negde oko 20 odsto", tvrdi Saković.

On smatra da je Srbiji "više deklarativno nego stvarno stalo do izvoza", ilustrujući to uvođenjem raznih taksi i nameta na izvoz robe domaćeg porekla, što poskupljuje izvoz i čini izvoznike manje konkurentnim na međunarodnom tržištu.

Saković dodaje da je domaćim izvoznicima zatvoreno veliko kinesko tržište zbog neusaglašenosti fitosanitarnih uverenja između dve zemlje, kao i tržište Egipta za izvoz pšenice, zbog toga što ta zemlja Srbiju nije nikada, nakon raspada Jugoslavije, stavila na spisak uvoznika.

Ozbiljna ograničenja predstavlja i neregulisan tok Dunava.

"Mi Dunavom izvozimo oko 80 odsto ukupnih količina naše robe, a imamo problem sa plovnim putem, zimi je to led, a leti nizak vodostaj", rekao je on.

Zbog toga je, kako je naveo Saković, potrebno pronaći nove pravce izvoza, ocenivši da je "usko grlo" železnica, te da bi trebalo nešto uraditi da se taj deo popravi.

Saković tvrdi da su skromniji rezultati u izvozu pšenice u odnosu na izvoz kukuruza posledica toga što je Srbija jedna od poslednjih zemalja koja pšenicu skladišti bez razdvajanja po kvalitetnim grupama.

To, po njegovim rečima, izvoznike puno košta, jer pšenicu prodaju jeftijine od konkurencije ili je ne mogu plasirati na pojedina tržišta.

KASNIMO, A ČEKA NAS 175 MILIONA EVRA

Poseban panel posvećen je finansiranju poljoprivrede i onome što nude Evropski fondovi.

Direktor Društva agrarnih ekonomista Srbije Miladin Ševarlić smatra da zbog politike štednje i time što nije odobreno otvaranje 103 radna mesta u Upravi za agrarna plaćanja, još uvek nema konkursa za raspodelu sredstvima IPARD-a u iznosu od 175 miliona evra dodeljenih Srbiji za period od 2014. do 2020. godine.

"Praktično ćemo i 2016. godinu utrošiti, a da nijedan cent iz predpristupnih fondova Evropske unije neće biti moguće da se povuče, jer do tada nećemo raspisati konkurse, nećemo moći da realizujemo projekte i da se steknu uslovi za povraćaj tih sredstava koja su na raspolaganju od Unije", upozorio je Ševarlić.

Organizator dvodnevnog foruma je Ekonomski institut uz podršku Društva agrarnih ekonomista Srbije.