To znači, kako navodi portal pozivajući se na podatke Narodne banke Srbije (NBS), da kada štediša ode malo u minus, banka ode mnogo u plus.

Dozvoljeni minus je jedan od najprodavanijih bankarskih proizvoda. Ta finansijska usluga je veoma tražena, što potvrđuje i podatak da dozvoljeno prekoračenje danas u Srbiji koristi čak svaki drugi zaposleni.

Malo je onih koji su dobro pogledali tarifnik banke i preračunali koliko će taj bankarski proizvod na kraju da ih košta. Kamata na dozvoljeni minus se uvek obračunava na dnevnom nivou, i to isključivo na deo prekoračenja koji je korišćen, pa sve dok je stanje na računu pozitivno, banka ne naplaćuje nikakvu naknadu.

Dozvoljeni minus se odobrava onima koji imaju redovne prihode (uslov u skoro svim bankama, a samo nekolicina odobrava taj proizvod klijentima koji imaju ugovor o radu na određeno vreme) i predstavlja vrlo dostupan izvor novca.

Kao i svaki vid kreditiranja pogodan je za one koji znaju kako da u njemu ostanu što kraće, dok oni koji ne vode evidenciju o stanju na svom računu, svaki dan dozvoljenog minusa plaćaju papreno.

Iako statistika kaže da se dozvoljeni minus odobrava uz prosečnu kamatnu stopu od 29 odsto na godišnjem nivou, ipak postoje banke koje su taj prosek prilično premašile.

A KOLIKO JE TO U PARAMA

Kamatica navodi i primer kada štediša odluči da potroši jednu platu unapred i da 44.000 dinara, što je prosečna neto zarada za avgust u Srbiji, bude u dozvoljenom minusu, visinu kamate određuje prvenstveno tarifnik njegove banke.

Pri istim iznosima i ostanku u minusu, u zavisnosti od banke u kojoj se poseduje tekući račun, jedni će plaćati 9.240 dinara na godišnjem nivou, odnosno svaki dan dozvoljenog minusa koštaće ih 25,67 dinara, dok će drugi plaćati 16.720 dinara godišnje kamate, a svaki dan kašnjenja ih košta 46,44 dinara.

Uzimajući u vidu takvu računicu, bez obzira što je mnogima odlazak u minus jedini način da prežive, Kamatica preporučuje da se umesto odlaska u minus uzme gotovinski ili potrošački kredit kao jeftinija opcija.