Broj radnih mesta na neodređeno vreme u javnom sektoru je od januara 2014. do juna ove godine smanjen za oko 16.000, dok je na određeno vreme uvećan za oko 4.500, saopšteno je danas iz kabineta ministra državne uprave i lokalne samouprave Kori Udovički.

Uključujući i javna komunalna preduzeća u opštinama i gradovima, koja su obuhvaćena Zakonom o načinu određivanja maksimalnog broja zaposlenih u javnom sektoru, broj

zaposlenih na neodređeno i određeno je smanjen za skoro 15.500.

Međugodišnje smanjenje rashoda za zarade od 11,4 odsto ukazuje da se broj zaposlenih u budžetskom sektoru države smanjio za 2,5 odsto, dok je preostalo smanjenje posledica smanjenja zarada u javnom sektoru za 10 odsto, navodi se u saopštenju.

Rashodi za zarade su, kako se objašnjava, jedan od najpouzdanijih indikatora kretanja broja zaposlenih.

Procena do koje je Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave došlo, analizirajući kretanje rashoda za zarade, u velikoj meri se poklapa i sa analizom Fiskalnog saveta, objavljenom u mesečnom izveštaju za avgust.

Broj zaposlenih na neodređeno vreme manji je u svim resorima, kako centralnog, tako i lokalnog nivoa države.

Smanjenje broja zaposlenih na neodređeno posledica je, pre svega, prirodnog odliva, a zbog zabrane zapošljavanja u javnom sektoru, velika većina tih radnih mesta nije opet popunjena.

Iz kabineta Udovički se demantuju podaci Republičkog zavoda za statistiku, prikupljeni kroz Anketu o radnoj snazi, prema kojoj je broj zaposlenih u državnoj upravi, socijalnom osiguranju, obrazovanju, zdravstvenoj i socijalnoj zaštiti uvećan za 61.000 od početka 2014. godine.

Razlog ovome je, tvrdi se u saopštenju, to što podaci iz Ankete za 2014. godinu još uvek nisu revidirani, a to je uobičajena i neophodna praksa u statistici, s obzirom da se metodologija često menja, što je i ovde slučaj.