Srbiji “hipermarket revolucija” nije donela korist – ni potrošačima, ni malim poljoprivrednim proizvođačima, već je pojedincima obezbedila monopolske pozicije, ocenjuju ekonomisti.
Direktor Ekonomskog instituta Dragan Šagovnović izjavio je da otvaranjem hipermarketa u tržišta za inostrane trgovinske kompanije u Srbiji nije postignut očekivani cilj.
“Primarnim proizvođačima nije doneta dostupnost potrošača i tržišta, niti je zbog veće koncentracije na tržištu maloprodaje došlo do smanjenja cena.
Došli smo u situaciju da su cene poljoprivrednih proizvoda niže nego u regionu, a hrane na polici više nego u okruženju. Posebno zabrinjava to što je srpskih proizvoda sve manje u radnjama”, rekao je Šagovnović za “Politiku”.
Zbog toga je Ekonomski institut predložio Ministarstvu trgovine da zajednički uspostave savremeni sistem za praćenje cena hrane.
“Imamo veliki problem da sagledamo cene hrane od primarne proizvodnje do krajnjeg potrošača. Zato smo predložili projekat koji bi praktično bio sistem za praćenje cena životnih namirnica”, rekao je direktor Instituta.
Poslednje analize Ekonomskog instituta pokazuju da su cene od 2006. do 2012. znatno rasle u maloprodaji i to praktično u svim kategorijama. Za 60 odsto uvećena je cena svinjskog mesa, za 83 odsto jabuka i pilećeg mesa, a krompira za 87 odsto, pasulja za 106, a mleka za čak 119 odsto, dok su za to vreme domaći poljoprivredni proizvodi dodatno izgubili na vrednosti.
Ekonomista Miroslav Zdravković kaže da će se za desetak godina cene hrane u Srbiji potpuno izjednačiti sa evropskim a da ćemo tada, nažalost imati nultu domaću proizvodnju. To će se dogoditi, kaže, zato što su se sve politike kreirale tako da idu u prilog krupnom kapitalu.
“Ako na to dodamo i broj preduzetnika i njihovih zaposlenih u sektoru trgovine koji su bili prinuđeni da zatvore radnje, jasno je kolika je korist od otvaranja stranih lanaca, šoping-molova i megamarketa. Po gruboj računici, za poslednjih sedam godina, oko sto hiljada njih je prestalo da radi”, kaže Zdravković za “Politiku”.
