Predstavnici srpskih i ruskih želežnica potpisali su danas u Beogradu ugovor o obnovi barske pruge na deonici Resnik - Valjevo, u dužini od 77 kilometara, koja će biti finansirana sredstvima ruskog kredita u iznosu od 80 miliona dolara.
Ugovor su potpisali generalni direktor preduzeća "Infrastruktura Železnice Srbije" Goran Maksić i generalni direktor kompanije ruskih železnica "RŽD Internešnel" Sergej Pavlov, u prisustvu državnom sekretara u Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infastrukture Miodraga Poledice.
"Radovi bi trebalo da počnu u martu 2015. godine i biće završeni u aprilu 2017. godine", rekao je
Maksić ističući da će nakon toga brzina vozova sa sadašnjih između 30 i 50 kilometara na sat biti podignuta na 120 kilometara na sat.
On je istakao da je to prva deonica barske pruge kroz Srbiju koja će biti rekonstruisana i modernizovana.
Barska pruga izgrađena je pre 40 godina i od tada nije bilo ozbiljnijih radova na njenom remontu.
Reč je o aneksu 4.1 osnovnog ugovora o ruskom družavnom kreditu za modernizaciju srpskih železnica, čija je ukupna vrednost 800 miliona dolara.
Radovi na deonici Resnik - Valjevo će se izvoditi u dve faze: na deonici Vreoci - Valjevo čiji se završetak očekuje do početka letnje sezone, nakon čega će početi obnova deonice Resnik -Vreoci.
Nakon rekonsturkcije putovanje vozom između Resnika i Valjeva će umesto sadašnjih dva sata i 10 minuta trajati sat i 15 minuta.
Maksić je istakao da je barska pruga veoma značajna, jer povezuje jadranski basen sa Koridorom 10.
On je rekao da će uskoro sa Rusima biti potpisan ugovor i za modernizaciju deonice pruge Stara Pazova - Novi Sad.
Ruske železnice su veoma zadovoljne saradnjom sa srpskim železnicama, rekao je Pavlov nakon potpisivanja ugovora i dodao da su na upravo završenom godišnjem konkursu za izbor najboljeg inostranog partnera juče izabrane upravo srpske železnice.
Pavlov je kazao da će ta nagrada danas biti uručena ambasadoru Srbje u Rusiji.
On je najavio da će 15. decembra iz Moskve krenuti za Beograd prva dva od ukupno 27 ruskih vozova koje je Srbija kupila od Rusije zahvaljujući sredstvima ruskog kredita od 100 miliona dolara.
Pavlov je rekao da se isporuka prva dva voza realizuje čak dva meseca pre roka.
Generalni direktor Saobaćajnog instituta CIP Milutin Ignjatović je kazao da se remont pruga u svetu radi na 25 do 30 godina, dok na barskoj pruzi generalni remont nije obavljen 40 godina, zbog čega vozovi i idu 30 do 40 km na sat.
On je rekao da je CIP projektovao barsku prugu, kao i da je sada uradio projekat za obnovu prve deonice do Valjeva, kako bi se vratile brzine vozova na projektovane odnosno do 120 km na sat.
Ignjatović je naglasio da je to bila veoma teška deonica za graditelje, jer na celoj pruzi ima 254 tunela i 234 mosta, po čemu je gradnja te pruge bila jedna od najtežih u Evropi.
Putovanje vozom od Beograda do Bara je, na primer, 2012. godine trajalo 11 sati i 16 minuta, a od njenog otvaranja 1976. najkraće vreme koje je zabeleženo na toj relaciji je bilo 1987. godine od šest sati i 52 minuta.
Mašinovođa koji je prvi vozom prošao barskom prugom Slavoljub Potić je rekao da se davne 1976. provozao prugom sa novinarima i da je bio prethodnica Plavom vozu, kojim je putovao bivši predsednik Jugolsavije Josip Broz Tito 28. maja 1976.
On je rekao da mu je veoma drago što su ga se srpske železnice setile i izrazio očekivanje da će barska pruga ponovo biti u stanju kao pre 40 godina, kada je završena njena izgadnja.
