Usvoje Zakon o sistemu plata zaposlenih u javnom sektoru
MONDO, Petar Stojanović 

Svima koji su zaposleni u državnoj upravi (ali ne i u javnim preduzećima, NBS, RTS-u...), ili su politički izabrani na funkciju, zarade će biti obračunavane na osnovu istih elemenata, iste osnovice i jedinstvene matrice raspona koeficijenata.

Time se ostvaruje princip "jednaka plata za jednak rad", a raspon koeficijenata će se definisati posebnim zakonima, čije donošenje se očekuje nakon usvajanja ovog takozvanog krovnog propisa.

Zakon, takođe, predviđa da postoji osnovna plata, koja se dobija množenjem osnovice i koeficijenta, koeficijenti će biti utvrđeni pratećim propisima, ali se osnovica određuje svake godine u skladu sa budžetom Republike za narednu godinu.

Za ceo javni sektor će, kako je navedeno, biti utvrđena jedinstvena osnovica i to zakonom o budžetu za svaku godinu, ali i uz prethodno pribavljeno mišljenje Socijalno-ekonomskog saveta (sindikati, Vlada i poslodavci).


Izuzetak je osnovica za obračun i isplatu plata u autonomnoj pokrajini i lokalnoj samoupravi, koja će se razmatrati samo u toku procesa pripreme budžeta autonomne pokrajine, odnosno lokalne samouprave za narednu budžetsku godinu na način kojim se planira smanjenje ukupnih rashoda i čime se obezbeđuje dugoročna finansijska održivost, a utvrđuje odlukom o budžetu u skladu sa masom sredstava opredeljenom za obračun i isplatu plata.

Ovako utvrđena osnovica ne može biti veća od osnovice koja je utvrđena zakonom o budžetu, piše u usvojenom aktu.

Zaposleni može da dobije veću platu po osnovu postignutih rezultata i ostvarenog radnog učinka iznad očekivanog za radno mesto, pod uslovima i na način propisan posebnim zakonom, ako ovakvo vrednovanje nije izraženo kroz koeficijent, odnosno napredovanjem kroz platne razrede.

Kada je reč o platama funkcionera, njihove koeficijente za obračun osnovne plate odrediće poseban propis u skladu sa odgovornošću na funkciji.

Kada je reč o minulom radu, zaposleni će i dalje po tom osnovu dobijati uvećanje plate od 0,4 odsto po godini staža.

Što se tiče regresa i toplog obroka, što je bila glavna zamerka sindikata, ipak je dogovoreno da se oni iskazuju posebno, a ne u koeficijentu kako su strahovali sindikati.

Zaposleni u javnom sektoru strahovali su da će im po novom zakonu tokom bolovanja za 65 odsto biti umanjena osnovna plata, a ne prosek 12-mesečnih primanja u koji ulaze i dodaci za dežurstva, rad vikendom i praznikom, prekovremeni rad, noćni rad, regres, ali to nije predviđeno ovim propisom.

Zakon, međutim, jasno definiše da sredstva za isplatu osnovne plate, uvećanja plate po osnovu minulog rada i za ostala uvećanja plate budu u okvirima budžetskih ograničenja za tekuću i naredne dve budžetske godine.

Ovo ograničenje se odnosi i na planiranje i ostvarivanje sredstava za isplatu naknada troškova i drugih primanja utvrđenih u skladu sa ovim i posebnim zakonom.

Predviđeno je da se do 1. januara 2017. godine donesu zakoni kojima se uređuju radnopravni status, plate i druga primanja zaposlenih u javnom sektoru, a do 1. januara 2018. godine biće usklađeni zakoni kojima se uređuju plate i druga primanja policijskih službenika, profesionalnih pripadnika Vojske Srbije i zaposlenih u organima u čijem su delokrugu poslovi bezbednosti i obaveštajni poslovi, sa odredbama ovog zakona.

Zakon se odnosi na državne službenike i nameštenike u državnim organima, policiju, vojna lica, službenike i nameštenike u organima autonomne pokrajine i lokalnim samoupravama, zaposleni u javnim agencijama i organizacijama, funkcioneri...

Ne odnosi se na zaposlene u javnim preduzećima, Narodnoj banci Srbije, kao ni na zaposlene u javnim medijskim servisima i organizacijama koje su osnovane međunarodnim ugovorom ili kojima se plate određuju u skladu sa međunarodnim ugovorom.