Iako je procep između prihoda i rashoda u budžetu u 2015. godini izgledao znatno bolje od projektovanog, a tako se očekuje i u 2016. godini, javni dug Srbije i dalje je veoma visok - na 80% BDP-a (zakonski maksimum je 45%), upozorava za NIN Džejms Ruf, šef misije MMF koja je došla u Beograd u reviziju stend-baj aranžmana.

Danas misija Međunarodnog monetarnog fonda počinje tehničke, a u ponedeljak i formalne (političke) razgovore sa srpskim zvaničnicima u okviru četvrte i pete revizije (spojene zbog srpskih izbora) četvorogodišnjeg ugovora o "stajaćoj" pozajmici (famozni "ugovor iz predostrožnosti").

Iako se srpske vlasti hvale finansijskom konsolidacijom budžeta, koja je evidentna, reforma kasne a, upozorava Ruf, nikakvo poboljšanje fiskalne situacije ne može da opravda (i nadoknadi) kašnjenje strukturnih reformi.

"Ova revizija na polovini aranžmana je dobra prilika da se zastane i razmotri kako Srbija napreduje prema opštim ciljevima programa", kaže šef misije MMF-a.

Za MMF nema dvojbe šta treba uraditi - sa javnog sektora i "guske koja nosi zlatna jaja" ekonomski fokus prebaciti na privatni sektor koji generiše rast, razvoj i zaposlenost.

"U ovom trenutku od sedam miliona stanovnika samo je 1,2 miliona zaposleno u privatnom sektoru koji donosi poreze, dok javni sektor izdržava 750.000 radnika i 1,7 miliona penzoionera. Jasno je zašto treba otvarati radna mesta u privatnom sektoru a ne čuvati zaposlenost u javnom", kaže Ruf.

Iz MMF-a tiho ukazuju da je originalni program - značajna smanjena zaposlenih u javnom sektoru zamrzavanje plata i penzija na tri godine - napušten već 2015. jer su fiskalni rezultati dali prostor za povećanje plata i penzija. Pritom je došlo i do značajnog kašnjenja racionalizacije u javnom sektoru.

"Zaključak je da ne samo da povećanje plata i penzije ne dolazi u obzir u 2016. već i da, ukoliko vlada ne identifikuje neke nove fiskalne uštede, u ovom trenutku ne vidimo prostora za njih ni u 2017.", kaže Ruf.

Kada će onda građanima Srbije biti bolje? Pa, od njih odnosno od vlasti koju su izabrali zavisi, odgovaraju iz MMF-a. Ruf tu poteže analogiju Poljske i Ukrajine. Obe bivše soc-ekonomije 1989. su startovale na putu u modernu (kapitalističku) ekonomiju sa istih pozicija. Danas uspešno reformisana Poljska ima BDP na nivou dve trećine zapadnoevropskog, dok nereformisana Ukrajina ima tek četvrtinu poljskog, piše NIN.