"Time nijedan akcionar tih banaka ne može biti zadovoljan. Krajnji rezultat bankarskog sektora u iznosu od 7,5 milijardi dinara bio je 3,2 puta bolji u odnosu na 2014. godinu, ali je daleko ispod zadovoljavajućih prinosa u odnosu na angažovani kapital i aktivu", izjavio je danas finansijski analitičar Nenad Gujaničić.

Gujaničić je, na predstavljanju publikacije Finansije top 2015/2016, magazina "Biznis i finansije", kazao da je kreditna aktivnost banaka u Srbiji ista, a da je jedan od glavnih problema bankarskog sektora loši krediti u čijem rešavanju se nije mnogo odmaklo.

Srpske banke već nekoliko godina beleže stagnaciju kreditne aktivnosti, a ni protekle godine nisu zabeležene značajnije promene u poslovanju domaćeg bankarskog sektora,

On je naveo da u tome nisu napravljeni ozbiljniji pomaci i sve dok se to pitanje ne reši, neće biti pomaka u rastu kreditne aktivnosti.

Kako je dodao, krajnji rezultat banaka značajno je uvećan, ali je daleko ispod zadovoljavajućih prinosa u odnosu na angažovani kapital i aktivu.

Tržište osiguranja zabeležilo je rast ukupne premije od preko 13 odsto, što je najbolji rezultat nakon 2007. godine, ali je u 2015. ukupna premija učestvovala u BDP Srbije sa svega oko dva odsto, što je gotovo istovetan pokazatelj još od 2005. godine", rečeno je na konferenciji.

Banka Intesa je po visini aktive i dobiti u 2015. prva na rang listi banaka, dok je u sektoru osiguranja, u prethodnoj godini najveće tržišno učešće po visini premije ostvarilo Dunav osiguranje.

Prvu poziciju među pet najvećih banaka u Srbiji po visini aktive u 2015. godini, na osnovu podataka Narodne banke Srbije, zauzima Banca Intesa, sa učešćem u ukupnoj aktivi od 16 odsto.

Slede je Komercijalna banka, UniCredit banka, Raiffeisen banka i Societe Generale banka.

Banka Intesa je na prvom mestu i po dobiti u apsolutnom iznosu, sa bruto dobitkom od preko 8,5 milijardi dinara u 2015. godini.

Mada je likvidnost bankarskog sektora na kraju 2015. godine bila za 8,2 odsto veća u odnosu na kraj 2014. godine, ukupan plasman kredita u iznosu od 1.658,8 milijardi bio je neznatno veći u odnosu na početak godine, naveo je Gujaničić.