Kakvu GMO "poslasticu" spremaju Bajer i Monsanto?

Sa vašingtonskog Kapitol hila, iz zdanja američkog Kongresa, oni su, objašnjavajući razloge za Bajerovo preuzimanje Monsanta, poručili da će ovaj brak svetu doneti više hrane, pomažući uzgajivačima da imaju bolje prinose. Vest o najvećem spajanju u ovoj godini odjeknula je globalno, ali svet je ostao nepoverljiv.

Ovo spajanje mnogi su u medijima okarakterisali kao "alarmantnu pretnju" za snabdevanje hranom i poljoprivrednike širom sveta. Poljoprivrednici su se uznemirili, strahujući od moćne pozicije diktata novog giganta na tržištu semenja i pesticida. A protivnici genetski modifikovane hrane u Evropi plaše se Bajerovog uticaja na Starom kontinentu.

"Više od 70 odsto Nemaca kaže da ne želi genetski modifikovanu hranu na svojim tanjirima, ali to je upravo deo strategije ovog spajanja", upozorila je u nemačkom parlamentu Katarina Droge, poslanica stranke Zelenih, koja je ukazala na "snažne negativne posledice" ovog ujedinjenja za potrošače.

I u SAD su zakonodavci izrazili zabrinutost zbog mogućeg uticaja spajanja na američke farmere, već zabrinute zbog rastućih troškova proizvodnje.

"Plašim se da se ovim spajanjem stvara cunami", rekao je Čak Grasli, republikanac iz Ajove.

Sindikati farmera i organizacije koje se u SAD bave "nadzorom" hrane i vode odmah su osudile spajanje kojim se jačaju veze između velikih farmaceutskih, prehrambenih i biotehničkih kompanija. Udruženje potrošača je spajanje okarakterisalo kao "brak sklopljen u paklu".

"Samo šest korporacija već dominira svetskim tržištem pesticida i semena. Dodatna konsolidacija će povećati cene i dalje ograničiti izbor farmerima, dok će dozvola da Monsanto i prijatelji nastave da guraju poljoprivredni model koji nam je dao superseme, superbube i pesticide štetne po zdravlje. Umesto toga, potrebno je da investiramo u agroekologiju, životno i produktivno ratarstvo", naveo je u saopštenju Marsijal Iši-Ajtman, stručnjak za pesticide.

OD GASNIH KOMORA DO SVETSKE TRPEZE

Veliko spajanje bila je velika vest u svim svetskim medijima, ali čak i neki od vodećih nisu propustili da izraze skepsu.

Blumberg" je podsetio na istorijat dve kompanije. Bajer, osnovan 1863. godine, razvio se, kaže se, u hemijsku i fabriku lekova, koja se proslavila uvođenjem heroina kao leka za kašalj 1896, a onda aspirina" 1899. Navodi se i da je ova kompanija imala ugovor sa nacistima tokom Drugog svetskog rata i koristila rad pod prisilom. Zloglasni gas "ciklon B" kojim su gušeni ljudi po gasnim komorama nacističkih logora čuveni je proizvod IG Farben, firme čijim je raspadom nastao Bajer (uz BASF i AGFA).

Danas ovaj farmaceutski gigant želi da "dominira hemijskim i tržištem lekova za ljude, biljke i životinje".

Za Monsanto se kaže da je 1901. osnovan za proizvodnju saharina, pre nego što se proširio na industrijsku proizvodnju hemijskih, farmaceutskih i poljoprivrednih proizvoda. Ovu kompaniju prati kontroverza zbog proizvodnje nekih toksičnih hemikalija, koje su sada zabranjene, kao i herbicida koje je američka vojska koristila u Vijetnamu. Monsanto je, posebno proslavila proizvodnja genetski modifikovanog kukuruza i soje.

I skeptični "Volstrit džornal" je sugerisao da je jedno od tri najveća spajanja u ovoj vrsti industrije signal za problem - dominaciju genetski modifikovanih useva.

SVET OSTAO NA 4 KOMPANIJE ZA SEME

Dve kompanije objavile su da će se udružiti u Njujorku do kraja sledeće godine. Iako je Monsanto prihvatio ponudu, neophodno je da ugovor potvrde vlasnici deonica. Bajer je obećao dve milijarde dolara Monsantu, ako ne uspe da dobije dozvolu regulatornih tela. Bajer je jak u Evropi i Aziji, jako težište "Monsanta" je Severna i Južna Amerika.

Kupovinom "Monsanta" nemački konglomerat dobija oko 35 procenata globalnog tržišta semena i poljoprivrednih hemikalija i postaje kompanija broj jedan u agro-hemijskom biznisu. Broj globalgnih kompanija za seme i useve u svetu time se svodi na samo četiri, pišu "Novosti".