Javne finansije Srbije i dalje na klimavim nogama, uprkos dobrim rezultatima u smanjivanju budžetskog deficita. Manjak u budžetu od 700 miliona evra je ipak velika cifra, kaže predsednik vladinog Fiskalnog saveta, Pavle Petrović.
"Bilo kakav manji udar recesije u svetu koji bi se prelio u Srbiju bi mogao da potopi naše javne finansije", ocenio je Petrović u emisiji Pravi ugao, Radio televizije Vojvodine, i rekao da stoga misli i da je odluka o povišicama za plate u javnom sektoru i penzije bila preuranjena.
On je ocenio da zato Vlada mora da nastavi da smanjuje manjak u budžetu ka praktično izbalansiranom budžetu, gde bi deficit eventualno bio 100 ili 200 miliona evra. Čak i sa takvim budžetom, dodaje, mi nećemo uspeti da smanjimo udeo javnog duga u bruto domaćem proizvodu na 60 odsto pre 2023. godine.
"Ne bi bilo dobro da se proglasi da je posao u javnim finansijama Srbije završen, veličina javnog duga pokazuje da smo još daleko od toga. Imamo manjak u budžetu od 700 miliona evra, to je duplo manje od planiranog, ali je to i dalje manjak i to nije mala cifra", ukazao je Petrović.
On je ukazao da su naše plate i penzije i dalje previsoke u odnosu na nivo BDP-a i da je to bio jedan od razloga za njihovo smanjenje.
"Sada sa ovim povećanjem mi ćemo u 2017. i dalje davati oko 400 miliona evra više nego što bi bio reper", naglasio je.
Osvrnuvši se na to što premijer Aleksandar Vučić veoma često ističe da je budžet u suficitu, on je rekao da se "stvari nekada ne predstavljaju dobro".
"Republički budžet u užem smislu povremeno jeste u suficitu, ali ako tome dodamo druge troškove koji se tu nezaračunavaju ali jesu deo konsolidovanog budžeta, poput investicija u infrastrukturu, deficita u Fondu PIO, lokalne budžete, onda vidimo da svakako imamo manjak u državnoj kasi", objasnio je.
Petrović je ocenio da rezultat Vlade u smanjivanju deficita dobar jer je on ove godine prepolovljen u odnosu na plan – sa četiri na dva odsto BDP-a, te da je to bio razlog da Međunarodni monetarni fond pristane na povećanje plata i penzija.
On je, ipak, upozorio da je taj rezultat većim delom postignut zahvaljujući rastu poreskih prihoda a ne zbog smanjenja budžetskih rashoda.
"Trogodišnji aranžman sa MMF-om je predviđao smanjenje deficita za 1,3 milijardi evra, što je manje-više već postignuto. Ali, jedna trećina toga postignuta je kroz smanjenje rashoda, a dve trećine kroz povećanje prihoda, jer smo smanjili zonu sive ekonomije, bolja je naplata poreza i akciza", rekao je sagovornik RTV-a i objasnio da je u 2013. godini došlo do velikog pada poreskih prihoda, a potom od 2015, do naglog rasta.
Naveo da se o reformama u javnim preduzećima priča još od 2012. godine a da četiri godine kasnije veći deo problema u tom sektoru i dalje postoji. Pohvalno se osvrnuo na restrukturisanje u Železnicama, ocenivši da se "tamo izgleda ozbiljno zagrizlo u reforme".
"Postoji plan da se broj zaposlenih smanji za trećinu, ukida se 800 kilometara nerentabilnih pruga. Na drugoj strani imamo EPS, gde će ove godine broj zaposlenih biti smanjen za svega tri odsto i to uglavnom kroz penzionisanje ili uz otpremnine neuporedivo veće od onih u Železnicama. Zbog svoje veličine EPS predstavlja ogromnu potencijalnu opasnost za budžet", dodao je.
Ukazao je i na RTB Bor kao preduzeće koje takođe predstavlja problem za stabilnost javnih finansija.
"Država garantuje za njihovo zaduženje od 150 miliona evra, RTB je do sada plaćao te obaveze ali sada vidimo da ne plaća struju EPS-u, dakle nije u stanju da posluje rentabilno", naglasio je.
Petrović je pozitivno ocenio činjenicu da će ove godine oko milijardu evra iz budžeta biti potrošeno na javne investicije, što prethodnih godina nije bio slučaj. "To je instrument vlade da podstakne privredni rast i treba naći prostor da se taj iznos poveća na 1,4 milijardu evra", dodao je Petrović za RTV.
