Ulazak u Svetsku trgovinsku organizaciju, kao preduslov ulasku u EU, Srbiji donosi i obavezu da ne zabranjuje GMO hranu. Da li i kada menjati zakon, stručnjaci su podeljeni.
Srbija je jedina država u svetu u kojoj su 134 opštine (od postojećih 169) jednoglasno donele odluku o usvajanju deklaracije protiv uvoza, uzgoja, prerade i prometa genetički modifikovanih proizvoda i proizvoda od GMO. To ni u jednoj državi u svetu nije urađeno, da legitimni državni lokalni organi u četiri petine slučajeva, nezavisno od raznorodnosti, političke pripadnosti različitih odborničkih grupa, pokreta građana, kažu da su protiv toga, piše "Politika".
Prema tome, Vlada i Skupština Srbije nemaju pravo da bilo šta menjaju u Zakonu o GMO bez referenduma ”, izričit je Miladin Ševarlić, penzionisani profesor Poljoprivrednog fakulteta u Zemunu i narodni poslanik, komentarišući stav da Srbija ima obavezu da bude članica Svetske trgovinske organizacije pre ulaska u EU, a da to članstvo povlači i izmene Zakona o GMO.
Mada Igor Novaković iz ISAK fonda naglašava da nas ukidanje apsolutne zabrane genetski modifikovane hrane koju sadrži naš zakon ne bi sprečilo da uvedemo "druge vrste ograničavajućih faktora koji će efektivno sprečiti promet GMO", Ševarlić je ipak protiv izmena pomenutog propisa.
"Ni u kom slučaju ne treba menjati zakon sada, nezavisno od otvaranja poglavlja u pregovorima sa EU. A kada bude došlo do zatvaranja i pridruživanju Srbije EU, u šta malo verujem u doglednoj budućnosti, onda o tome možemo razgovarati. Treba imati u vidu da naš zakon o GMO štiti našu poljoprivredu od uzgoja GMO koji nije u ingerenciji STO, i ne može da bude predmet izmena, čak i kada se budu zatvarala poglavlja", kaže Ševarlić.
Svetska trgovinska organizacija, kao preduslov evropskim integracijama, nalazi se u Poglavlju 30 - "Ekonomski odnosi sa inostranstvom". To su propisi o zajedničkoj trgovinskoj politici EU, propise koji se primenjuju na međunarodnu trgovinu - uključujući dužnosti i obaveze koje se pripisuju članovima Svetske trgovinske organizacije (STO), sve trgovinski sporazume EU sa trećim zemljama, kao i razvojnu i humanitarnu pomoć zemljama u razvoju i najmanje razvijenim zemljama.
"To sve deluje lako ali i ono nosi nekoliko političkih izazova, pre svega ulazak u STO, iako je 99 odsto priprema za to urađeno", kaže Novaković.
Pravila STO ne dozvoljavaju načelnu, apsolutnu, zabranu trgovine proizvoda za koje nije precizno utvrđeno da li su štetni ili ne. Kod nas to jeste slučaj, jer zakon o GMO iz 2009. godine izričito zabranjuje proizvodnju i prodaju takve hrane. Zabrana eventualno može da se uvede, kako to pokazuje primer EU, iz drugih razloga - socioekonomskih naprimer.
"Mi kao država možemo da zabranimo promet (određenog proizvoda) ali moramo da ukinemo apsolutnu zabranu. Imamo pravo da uvedemo evropski sistem zabrane koji će ograničavati trgovinu proizvodima sa GMO 'zbog specifičnih uslova u Srbiji', recimo zbog negativnih stavova stanovništva", kaže Novaković za beogradski dnevnik.
