Na poziv Ministarstva privrede, koji je objavljen početkom ove godine, pisma o zainteresovanosti za privatizaciju PKB-a poslale su kompanija Al Dahra iz Ujedinjenih Aparskih Emirata i kompanije iz Velike Britanije, Singapura i Kine, ali i dve srpske kompanije - Industrija mesa "Matijević" i MK Komerc Miodraga Kostića.

Proces se zahuktao, možda će se ovoga puta i nači kupac, ali i dalje ima poljoprivrednih analitičara koji ukazuju na probleme koje donosi privatizacija PKB-a.

Predsednik Nezavisnog sindikata PKB korporacije iz Padinske Skele Nikola Lazić smatra da u ovom trenutku ne postoje razlozi, ali ni uslovi za privatizaciju, jer, kako naglašava, tu kompaniju nije moguće svojinski transformisati, pošto još nije razgraničena imovina sa Srbijašumama i Srbijavodama, a i zemljište na kojem su izgrađeni stanovi u naseljima oko PKB-a, od koji su neki otkupljen , još se vodi na PKB.

"Sve komunalne delatnosti u ovom kraju, od košenja, održavanja kanalizacije , vodovoda, zatim ravnjanje seoskih puteva ili čišćenje poljskih puteva, radi PKB i to bez dinara nadoknade bilo od opštine, bilo od grada", rekao je on Tanjugu naglasivši da PKB korporacija "održava život" na levoj obali Dunava i u svim naseljima oko te korporacije, posebno Padinskoj Skeli .

"Ovde se proizvodi i kvalitetno seme, imamo u Evropi i najkavalitetniji zapat kada je reč o stočarskoj proizvodnji, odnosno 8.900 muznih krava. Treba dobro razmisliti da li će to neki novi vlasnik održati", rekao je Lazić.

On je naglasio da je PKB nacionalno dobro i ne može se sabrati šta sve ta korporacija donosi državi , dok od nje ne dobija ništa.

"PKB svake godine na ime poreza i doprinosa uplati preko milijardu dinara državi, dok od države ne naplati 350 miliona dinara godišnje subvencija za mleko, a koje naplaćuju privatnici", podsetio je Lazić i dodao da PKB korporacija na ime akciza, koje su u odnosu na susedne države veće, uplaćuje državi i 1,5 miliona dinara jer troši oko 25.000 litara goriva.

Lazić je kazao i da se PKB optužuje za dugove, ali su oni, kako je naglasio nastali 90-tih godina kada je PKB održavao socijalni mir, a kada su se" sadašnji uspešni privatnici bogatili na neregularni način kupovinom firmi za male pare".

Prema njegovim rečima, jedini motiv zainteresovanih kompanija koje su sa javile na poziv Ministarstva za privatizaciju PKB, sigurno nije poljoprivredna proizvodnja, već zemljište koje se uglavnom nalazi oko obilaznice i uz zrenjaninski put je, a kako je naglasio Zrenjanin se računa kao jedna od najperspektivnijih destinacija kada govorimo o stranim investicijama.

On je ocenio da je jedini mogući način da se PKB privatizuje delimično i to prodajom akcija, odnosno da neko procentualno učestvuje u akcijama u zavisnosti od toga koliko će investirati I privređivanje učiniti efikasnijim, a da nikako ne treba privatizovati imovinu.

A ZAŠTO NE KAO IZRAELCI?

Ekonomski novinar Branislav Gulan, veoma upućen u problematiku, smatra da PKB treba da ostane u državnom vlasništvu ili da se preda na upravljanje beogradskom univerzitetu, kako bi to preduzeće vodili znalci koji ne bi proizvodili gubitke.

On je za Tanjug rekao da se PKB nalazi na području gde ima tržište od dva miliona potrošača, odnosno ima obezbeđenu prodaju, a sa znatno manjim troškovima transporta, o čemu posebno treba vodit računa.

Gulan je naveo primer Izraela gde je 97 odsto zemlje u državnom vlasništvu i svi dobro rade.

"PKB je lider koji to treba i da ostane, ali mu samo treba valjan menadžment", rekao je on.

On naglašava da državnu zemlju koje ima oko 830.000 hektara treba prodati ili izdavati našim seljacima, a novac utrošiti za razvoj agrara.

"Tako rade Jevreji, kod kojih je celokupno poljoprivredno zemljište u državnoj svojini ili je paradržavno pa ga izdaju u zakup od 49 godina", ukazao je Gulan.


PRODATI, ALI NA PARČE

Bivši ministar poljoprivrede Srbije Goran Živkov smatra da PKB treba ipak prodati, jer, kako kaže, PKB takav kakav je danas stalno je u gubicima.

On je Tanjugu kazao da je najbolje rešenje da se kompanija "isparča", jer njegova prodaja "u jednom komadu" nema smisla, osim što se time želi da se spusti cena i obezbedi prodaja jednom kupcu, a onda je očigledno taj kupac neki stranac.

Prema rečima Živkova, zemljište koje PKB obrađuje čini manje od pola procenta ukupnih površina koje se obrađuju u Srbiji i ta privatizacija neće imati neki značajniji uticaj na celokupnu poljoprivredu Srbije, ali hoće imati na budžet Srbije, kao i budućeg vlasnika i pretpostavljam zaposlene u PKB-u.

Živkov naglašava da su se "postavili" takvi uslovi da PKB može da kupe dva ili tri domaća tajkuna, ali je čak i za njih ovo veliki "zalogaj", kao i "bliskoistočni prijatelji" kojima je to jedna dobra investicija, pošto im je u startu eliminisana konkurencija, ali i zbog toga što će oni uraditi ono što je trebala država, odnosno prodavaće deo po deo, hektar po hektar i napraviti ekonomske celine koje su odgovarajuće.