Neprijateljsko preuzimanje Energoprojekta?

"Trgovina akcijama je realizovana pod sumnjivim okolnostima koje ukazuju na moguće manipulacije na tržištu kapitala, sa kupcima skrivenim iza zbirnih računa (kastodi račun kod neke banke). Sumnjive okolnosti kupoprodaje akcija i činjenica da se 'kupac' skriva, ukazuju na potencijalne ambicije da se možda priprema 'neprijateljsko' preuzimanje Energoprojekta. Zato smo podneli prijavu Komisiji za hartije od vrednosti, čije nalaze očekujemo", rekao je Milovanović.

Zaposleni i najveći broj akcionara Energoprojekta odlučni su, prema njegovim rečima, da svim pravnim sredstvima spreče sticanje kontrole nad kompanijom pod sumnjivim okolnostima.

"Za ovakav stav postoji nedvosmislena podrška države Srbije koja je pojedinačno najveći vlasnik Energoprojekta i u čijem vlasništvu je paket akcija od 33,58 odsto. Zato se i postavlja pitanje ko je dovoljno drzak da ide protiv države", kazao je Milovanović.

On je naveo da je Dunav osiguranje, odnosno Dunav dobrovoljni penzijski fond, neočekivano prodao akcije Energoprojekta koje je imao u svom vlasništvu, tačnije 3,59 odsto ukupno emitovanih akcija.

"To je bilo iznenađenje i za mene i sve ostale. Desilo se bez najave, a transakcija vredna oko četiri miliona evra obavljena je za samo 30 sekundi od objave ponude za prodaju akcija na Beogradskoj berzi. Postavlja se pitanje ko je imao spremnih oko 500 miliona dinara na namenskom računu za kupovinu ovih akcija", rekao je Milovanović.

Dodao je da je kao posledica te iznenadne odluke Dunava i švedski investicioni fond Ist kapital odlučio da učini isto i proda svojih 2,29 odsto akcija čija je vrednost oko 2,7 miliona evra, "jer su se sa pravom zapitali šta se dešava ako državna firma prodaje svoje akcije u Energoprojektu".

"Razlozi Dunav osiguranja za donošenja odluke o prodaji akcija, okolnosti pod kojima je ta odluka doneta i ko je tu odluku doneo, kao i sam način na koji je izvršena prodaja na berzi, su posebna tema kojom treba da se pozabavi vlasnik Dunav osiguranja, odnosno Republika Srbija, dok je za nas mnogo važnije da se utvrdi ko je i na koji način te akcije kupio i koji su izvori finansiranja dve transakcije vredne oko sedam miliona evra", naveo je Milovanović.

Odgovarajući na pitanje ko je kupio akcije Energoprojekta on je rekao da se na osnovu informacija sa kojima raspolaže može zaključiti da su to lica koja su povezana sa postojećim akcionarima koji već poseduju značajni udeo u kapitalu Energoprojekta.

"Naša saznanja, kao i dokaze s tim u vezi dostavili smo Komisiji za hartije od vrednosti, koja bi sada trebala da utvrdi ko su stvarni kupci ovih značajnih paketa akcija i potvrdi naše sumnje u vezi sa njihovim zajedničkim delovanjem sa određenim akcionarima koji su već u vlasničkoj strukturi. Ako se dokaže da je reč o zajedničkom delovanju, biće jasno da kupac akcija nije postupio u skladu sa Zakonom i moraće da se suoči sa posledicama", rekao je Milovanović.

Po njegovoj oceni, sumnjiva kupovina akcija Energoprojekta ukazuje na neophodnost da se na tržištu kapitala unapredi kontrola, regularnost transakcija i time zaštiti kredibilnost domaćeg finansijskog tržišta, što je u najboljem interesu ne samo Energoprojekta već i drugih listiranih kompanija kao i svih učesnika na tržištu.

Objašnjavajući šta je sporno u kupovini akcija Enrgoprojekta na Beogradskoj berzi, on je kazao da ukoliko i Komisija za hartije od vrednosti potvrdi sumnje i dokaze koje su iznete u prijavi pokazaće se da su kupci tih akcija zajedno sa povezanim licima zapravo već stekli više od 25 odsto ukupno emitovanih akcija, što je po zakonu granica kada nastupa obaveza davanja ponude za preuzimanje.