Ako ste se ikada zapitali gde se nalaze najskuplje oranice u Srbiji, novosadski Dnevnik ima odgovor za vas – u Bačkoj, i to u Sirigu i na Čeneju.
U Sirigu je za hektar i 12 ari njive plaćeno 42.500 evra, a na Čeneju 35.187 evra za hektar i 35 ari.
Prema podacima Republičkog geodetskog zavoda dostavljenim listu, u prvih šest meseci ove godine, nove vlasnike u Srbiji ima oko 47.000 nepokretnosti ukupne novčane vrednosti od 1,8 milijardi evra što je 12 posto više u odnosu na isti period prošle godine kada je iznosila 1,6 milijardu evra.
Kada je reč o ukupnom trgovanju nepokretnostima u Srbiji u prvih šest meseci ove godine, najviše se kupovalo u Vojvodini – 36 odsto. Najveće interesovanje je bilo za stanove, zatim za poljoprivredno zemljište i potom kuće.
Poljoprivredno zemljište u prvoj polovini godine činilo je 20 posto ukupnog trgovanja nepokretnostima i novčana vrednost mu je bila oko 87,6 miliona evra dok je u istom periodu prošle godine bila oko 72 miliona evra.
Najjeftinije poljoprivredno zemljište u prvoj polovini godine bilo je u Južnobanatskoj oblasti gde je cena u proseku iznosila 6.100 evra po hektaru.
Koliko su cene zemljišta u Vojvodini bile visoke u datom periodu najbolje ilustruju podaci RZS da se za hektar njiva u Šumadiji i zapadnoj Srbiji u proseku plaćalo 3.100 evra, u južnoj i istočnoj Srbiji 2.600, a u regionu Beograda 3.850 evra.