Statistika je još jedno pokazala da je, kako kažu sporstki komentatori "kao bikini". Pokazala nam je da prosečno srpsko domaćinstvo troši više nego što ima, ali nije i otkrila kako je to moguće.
Razlika, doduše, nije velika tek dvestotinak dinara, ali ipak... Prosečni mesečni prihodi u novcu i u naturi domaćinstava u Srbiji u drugom kvartalu ove godine iznosili su 66.348 dinara i veći su 5,6 odsto u odnosu na isti kvartal prethodne godine.
Taj deo je jasan, jer povećala se i prosečna plata (doduše i tak kategofija u statistici otkriva malo šta).
Povećali su se i rashodi, što je logično jer Srbi generalno nisu skloni štednji, i to za 3,9 odsto i bili su 66.576 dinara.
Ostaje pitanje kamo smo potrošili 200 dinara koje nismo dobili (i kredi i i druge pozajimce se vode kao prihod tog meseca, a rashod kada ih i ako ih vraćate).
U poređenju sa prvim kvartalom ove godine prihodi domaćinstava su veći 0,7 odsto, a rashodi 0,8 odsto, saopštio je danas Republički zavod za statistiku.
Najveći udeo u prihodima u novcu i u naturi imaju prihodi iz redovnog radnog odnosa (49,7 odsto), penzije ( 32,4 odsto), prihodi od poljoprivrede, lova i ribolova (3,7 odsto), naturalna potrošnja (3,1 odsto), prihodi van redovnog radnog odnosa (2,9 odsto) i primanja od socijalnog osiguranja (2,7 odsto).
U ličnoj potrošnji domaćinstava najveći su izdaci za hranu i bezalkoholna pića (34,4 odsto) i za stanovanje, vodu, električnu energiju, gas i ostala goriva (16,7 odsto). Slede izdaci za transport (9,4 odsto), za ostale lične predmete i ostale usluge (šest odsto), za odeću i obuću (5,4 odsto), za komunikacije (5,2 odsto), za rekreaciju i kulturu (4,8 odsto), za alkoholna pića i duvan (4,8 odst), za zdravlje (4,5 odsto) i za opremu za stan i tekuće održavanje (4,2 odsto.
Anketom je bilo obuhvaćeno 1.610 domaćinstava.