Grčka vlada je, naime, prodala tromesečne trezorske zapise u vrednosti 487,5 miliona evra po kamatnoj stopi od minus 0,02 odsto, što je prvi put da investitori plaćaju Atini to što joj pozajmljuju novac.
Emisija je realizovana prošle nedelje, prenosi CNN, uz ocenu da je ovo dramatičan zaokret za državu kojoj je bio potreban najveći paket pomoći u istoriji i čiji je dug u jednom trenutku daleko premašio 180 odsto bruto domaćeg proizvoda.
Time je klub država koje se zadužuju uz negativnu kamatu dobio još jednog novog člana koji je do pre četiri godine bio nezamisliv.
Trend sve povoljnijeg zaduživanja "prelio" se i na dugoročnije hartije od vrednosti, imajući u vidu činjenicu da je početkom prošle nedelje Grčka emitovala 10-godišnju obveznicu vrednu 1,5 milijardi evra koja ulagačima donosi prinos od svega 1,5 posto.
Sve to je veliki preokret u odnosu na 2012. godinu kada je prinos na 10-godišnju grčku obveznicu dostizao čak i 24 posto, s obzirom da joj je bio potreban najveći paket finansijske pomoći u istoriji.
Grčka je dobila 204 milijarde evra od evropskih vlada i Međunarodnog monetarnog fonda tokom poslednjih osam godina, prema podacima Evropskog stabilizacionog mehanima.
U zamenu za dobijanje zajmova, vlada u Atini je smanjila potrošnju, redukovala broj državnih službenika za 25 odsto i srezala plate u javnom sektoru za 30 odsto. Privatna potrošnja je opala, a nezaposlenost porasla. BDP Grčke je pao za oko jednu četvrtinu.
Sada se, međutim, čini da su bolne reforme donele plodove.
Dok većina vodećih evropskih ekonomija ove godine balansira na rubu recesije, grčki BDP trebalo bi da poraste za 2,1 posto, a iduće godine da ubrza na 2,8 odsto.
Međutim, Grčka je i dalje najzaduženija država Evrozone.
Deo analitičara, takođe, upozorava da negativni prinos u grčkom slučaju ne znači potražnju inostranih ulagača, pošto su, kako tvrde, glavnicu već spomenutih trezorskih zapisa kupile lokalne banke.