Kukanje za kvalitetnom (a po mogućstvu jeftinom) radnom snagom, kao i na velike poreze, opšte je mesto biznismena svuda u svetu. Ali, ono dodatno što muči srpske preduzetnike je malo specifičnije i čini ih manje konkurentnim od biznismena u okruženju i Evropi.
Istraživanjekompanije Ernst i Jang (EY, Ernst&Young) - EY Preduzetnički barometar 2019 (među 115 brzorastućih preduzeća u Srbiji a uz podršku Ministarstva privrede), pokazuje da čak u 77 odsto slučajeva preduzetnik sam finansira svoje poslovanje.
Bankarski krediti su, i pored veliog pada kamata, i dalje nedostupni (s obzirom na male profite) pa bi tu od velikog značaja bio pristup alternativnim izvorima finansiranja, rekli su danas predstavnici te kompanije na predstavljanju istražvanja u Privrednoj komori Srbije.
U "EY preduzetničkom barometru" navodi se da je ponuda alternativnim izvorima finansiranja u Srbiji je trenutno vrlo slabo razvijena i da postoji samo manji broj fondova koji MSP pružaju finansiranje putem dodatnog kapitala.
Svega dva odsto ispitanika koriste i druge izvore finansiranja svog poslovanja, a 21 odsto preduzetnika koristi bankarske kredite.
Inače, "EY Preduzetnicki barometar", predstavlja četvrtu po redu studiju koja je zasnovana na ocenama najuspešnijih domaćih preduzetnika o poslovnoj klimi i mogućnostima za razvoj poslovanja u Srbiji.
Istraživanja koja su sprovođena pre nekoliko godina ukazivala su na učešće ženske poulacije u ukupnom domaćem preduzetništvu sa svega 15 odsto, dok je u prošloj godini taj procenat skočio na 34 procenata.
Od 115 ispitanih rukovodilaca brzorastućih kompanija koje posluju u Srbiji, 71 odsto njih je reklo da vode porodične kompanije, a 39 odsto njih reklo je da članovi porodice značajno doprinose poslovanju kompanije.
Gotovo svi koji su ucestvovali u "Preduzetničkom barometru" pozitivno su odgovorili na pitanje o inovativnim aktivnostima u prethodne dve godine, a svega jedan odsto njih nije imalo nikave inovacije.
Savetnik predsednika PKS Mihailo Vesovic istakao je da u strukturi izvoza koji beleži rast ipak dominiraju velike kompanije, te da bi bilo važno da manje kompanije imaju šansu da povećaju udeo u izvozu.
Takođe je važnim ocenio saradnju malih i velikih kompanija, budući da zbog određenih fleksibilnosti u radu male kompanije mogu biti brže u pružanju nekih usluga i poslova.
Vesović kaže da je problem i to što mnoge nemaju mogućnost da uzmu bankarske kredite i tako dobiju šansu da izađu na tržiste i plasiraju neki dobar proizvod.
Vesović je naveo da očekuje novu industrijsku politiku koja bi tome mogla da pomogne.
On je istakao da je država pojačala podršku tim kompanijama da izađu na strana tržišta, a takođe je ne manje bitno i to da pored dobrog proizvoda treba imati i dobar marketing i poznavati procedure.