Čeka nas TEŠKA POLJOPRIVREDNA GODINA, setva ni na pola

Zbog dugotrajne suše, setva ozimih žitarica u Pomoravlju, Resavi i Levču, kasni pa e može očekivati teška poljoprivrdna 2020. godina.

Mondo/Georgi Mitev Šantek

Od planiranih oko 20.000 hektara, od kojih je 15.000 pšenica, a ostalo tritikale, ječam i ovas, zasejano je tek polovina, rečeno je danas Tanjugu u Poljoprivredno savetodavnoj stručnoj službi (PSSS) za Pomoravski okrug u Jagodini.

Poljoprivredni stručnjaci, onima koji sada seju, preporučuju da seju sortno seme i da količinu semena povećaju za 10 do 20 odsto.

Uz podsećanje da je optimalni rok za setvu završen krajem oktobra i početkom novembra, stručnjaci PSSS, ističu da je neophodno da poljoprivrednici koji sada seju "primenjuju sve agrotehničke mere od oranja do đubrenja i sortnog semena iz poljoprivrednih apoteka, a ne sa tavana, da bi ostavrili dobre prinose".

Setvu treba završiti što pre, da bi ozime žitarice prošle sve razvojne procese u zimskom periodu i mogle da nastave razvoj u proleće, ističu oni i navode da je teško reći kakavi će prinosi biti žitarica koje se sada seju.

Visoke temperature umanjile su rod soje, i uticale da setva pšenice u centralnoj Srbiji bude manja nego prethodne godine, kaže direktor Udruženja "Žita Srbije" Vukosav Saković.

Ističe da je bez obzira na klimatske uslove, u ovoj godini proizvedeno više pšenice i kukuruza nego što su potrebe domaćeg tržista, zbog čega će izvoz biti u plusu.

Saković je za Tanjug istakao da žetva soje koja je završena u septembru, nije obeležila nivo rekorda, pre svega zbog suše koja je nastupila.

"Više temperature su umanjile rod, ali očekujemo da će biti izvezeno od 320.000 do 350.000 tona soje do Nove godine. Prosečan rod soje je bio oko tri tone po hektaru, dok je prošle zabeleženo 3, 5 tona", rekao je Saković i dodao da je Srbija raspolagala na kraju žetve sa 936.000 tona soje, od kojih se za domaće potrebe koristi oko 500.000 tona.

Kako je dodao, ova godina je bila dobra za proizvodnju kukuruza, a zabeležen je rod od 7,7 miliona tona.

"U vrhu smo po proizvodnji kukuruza, veće prinose imaju samo oni u svetu koji seju genetski modifikovane sorte. Realno je očekivati izvoz oko tri miliona tona kukuruza", istakao je Saković.