Urednik MAT-a Ivan Nikolić rekao je na današnjoj prezentaciji uglednog mesečnog ekonomskog biltena da je "sličan slučaj viđen u Rumuniji".
"U Rumuniji će prosečna neto plata za 2019. godini biti 641,4€, a 2013. godine bila je 357€, što je u šestogodišnjem periodu povećanje od oko 79%. U istom periodu rumunski BDP u tekućim cenama povećan je nominalno za 50,6%, uz prosečan međugodišnji realni rast BDP-a od 4,4%", rekao je Nikolić.
Prosečne neto plate u Rumuniji su, prema njegovim rečima, rasle svake godine oko dva do tri procentna poena brže od nominalnog rasta BDP-a, s tim što se ta razlika u prošloj godini dodatno povećala jer su plate rasle dvostruko brže po stopi od 12,9%, a BDP po stopi od 6,3%.
Poređenja radi, u Srbiji je BDP prošle godine porastao 4% a plate su se u novembru (poslednja statistička objava) bile veće za % u odnosu na isti mesec prethodne godine.
Rumunsko povećanje plata, kako je rekao Nikolić, samo je blago pokvarilo ravnotežu makroekonomskih pokazatelja jer su od 2016. do 2018. godine bruto fiksne investicije u BDP-u redukovane sa 22,9 na 21 odsto, izvoz je stagnirao na nivou 41,5 odsto, a blago je povećan uvoz sa 42,1 na 44,6 odsto.
"Ne mogu reći da je zbog toga značajnije povećan javni dug i fiskalni deficit", rekao je Nikolić.
Koordinator istraživačkog programa publikacije MAT, Stojan Stamenković, rekao je da ako se za obračun uzme prosečna plata od 500€ (koja nije dostignuta u prošloj godini jer će na kraju decembra biti oko 495€, ali će na tom nivou biti u januaru ove godine), to znači da će plata u 2025. godini od 900€, koju je najavio predsednik Srbije Aleksandar Vučić, biti za 80% viša.
Vučić je nedavno predstavio program "Srbija 2025" koji predviđa da će vrednost investicija do te godine iznositi 14 milijardi €, da će prosečne plate biti 900€, a penzije 430€ do 440€.
"Pod pretpostavkom da bruto domaći proizvod (BDP) u Srbiji raste 4% godišnje, za šest godina (jer u obračun ulazi i 2020. godina), biće veći za 26,5%. Međutim vrednost zarada u evrima upoređuje se sa vrednošću BDP u evrima i ukoliko bi inflacija bila 3% godišnje to bi značilo rast BDP-a od 7,1% godišnje", rekao je Stamenković.
Dodao je da bi pod tim uslovima vrednost BDP u 2025. godini bila za 51% veća od vrednosti u 2019. godini, a da bi se ta razlika između rasta plata za 80% i rasta BDP od 51% prevazišla postoji nekoliko načina koji se mogu i kombinovati.
Stamenković je rekao da je jedan od načina da se smanji udeo investicija u BDP, drugi popunjavanje te razlike povećanjem uvoza i deficita spoljnotrgovinske razmene, a treći način je povećanje udela neto zarada u bruto zaradama.
"Porezi i doprinosi u bruto zaradama sada iznose 38,2% i neophodno bi bilo da se smanje na 15,9% da bi porast bruto zarada bio jednak porastu vrednosti BDP", rekao je Stamenković.
Istakao je da je četvrti način za dostizanje zarada od 900€ da prosečni realni rast BDP godišnje iznosi 7% i uz rast inflacije od 3% to bi nominalno godišnje iznosilo 10,2% ili nešto preko 79% do 2025. godine.