Predstavljen sredinom januara posle višemesečnih pregovora pod sve većim pritiskom aktivista za odbranu klime, taj propis na 202 stranice pod nazivom "Kohleverstromungsbeendigungsgesetz", utvrđuje rokove i nadoknadu za postepeno gašenje elektrana na ugalj.
Nemačka ima za cilj da odustane od uglja najkasnije do 2038. godine, a taj rok može da "napreduje za tri godine" - do 2035, zavisno od izveštaja o napretku koji će biti obavljeni 2026. i 2029. godine.
Ali borci za klimu, uključujući nemački ogranak pokreta Petkom za budućnost, i organizaciju Grinpis, vrše pritisak na vladu da pojača napore.
Demonstranti su se danas okupili ispred zgrade Vlade, od kojih su neki bili s maskama s likom Angele Merkel i ministra ekonomije Petera Altmajera. "Vaš ugalj preti našoj budućnosti" i "Ugalj ubija zaštitu klime" - ; pisalo je na transparentima.
Drugi su tražili da se "Ugasi Dateln 4" - nova elektrana na ugalj u slivu Rajne, koja bi trebalo da počne s radom ovog leta.
"Mi smo usred klimatske krize i nije opravdano da nemačke elektrane na ugalj nastavljaju da rade još 18 godina", rekla je Liza Goldner iz Grinpisa.
"Predlog zakona ne poštuje stotine hiljada glasova mladih i dece", rekao je Kuang Paš iz pokreta Petkom za budućnost.
"Znam da se o određenim elementima ovog zakona razgovara i kritikuje, ali vlada pokreće važan i temeljni razvoj našeg snabdevanja energijom i važan korak za smanjenje emisije CO2", reagovao je portparol Angele Merkel, Štefan Zajbert na redovnoj konferenciji za štampu.
Zatvaranje postrojenja na lignit, posebno zagađujuću vrstu uglja će početi već 31. decembra ove, 2020. godine, u kompleksom kojim upravlja grupa RVE kod rudnika Garcvajler na zapadu Nemačke.
"Dalji razvoj obnovljivih izvora energije koji će dostići 65 odsto ukupne potrošnje 2030. godine. biće sproveden potom", posebnim zakonom, rekla je Vlada.
Industrijska federacija BDI upozorila je na mogući rast cena električne energije što bi dovelo do "ozbiljnih nedostataka u pogledu konkurentnosti".
U planu usvojenom u decembru, Nemačka je postavila cilj smanjenja emisija gasova sa efektom staklene bašte za 55 odsto do 2030. godine u odnosu na nivo iz 1990. godine, iako je već sigurtno da neće postići svoje klimatske ciljeve za 2020. godinu.