Porastu sektora "zelene energije" pre svega je, pored globalnog pritiska javnosti zbog staha od katastrofalnih posledica efekta staklene bašte, doprineo tehnološki proboj koji je spustio roškove za 70% kod pravljenja struje iz vetra, a čak 89% kod solarne energije u poslednjoj deceniji.
To otvara veće mogućnosti rasta i u narednoj deceniji ali postoje oblasti gde električna energija ne može biti rešenje i zamena za fosilna goriva. Alternativa je – vodonik, piše "Fajnenšel tajms".
Vetrenjače i solarni paneli će pomoći da se smanji emisija štetnih gasova ali neće svet rešiti klimatskog izazova, jer veći deo energije koji se danas koristi ne može se zameniti električnom. Trenutni favorit za zamenu je hidrogen, koji ima prednost nad strujom u sektorima kao što je, recimo, grejanje i proizvodnja čelika.
KRAJ SMO PRVOG ČINA, A ZA DRUGI...
Na kraju "prvog čina" priče o obnovljivim izvorima, piše "Fajnenšel tajms" taj energetski sektor više ne zavisi od subvencija i sposoban je da proizvodi na velikoj skali. Najveća solarna elektrana na svetu, u pustinji Tenger u Kini, ima kapacitet veći od 1.500MW i snabdeva strujom 600.000 domova.
Drugi čin će dovesti industrijalizaciju na sunce i vetar u narednoj deceniji. Prema analizama Međunarodne agencije za energiju (IEA), oko 15% krajnje potrošnje će dolaziti iz ta dva izvora već do 2030. godine, a sve niži troškovi će ohrabiriti dalju elektrifikaciju, ne samo u sektoru vozila.
To je sve odlično ali neki stručnjaci, kao što su Dolf Gilen i Emanuel Taibi iz međuvladine Međunarodne agencije za obnovljivu energiju, kažu da to nije dovoljno. Čak i kada bi elektrifikovali polovinu ukupne energetske potrošnje, ona druga – uključujući teške kamione, većii deo sektora grejanja i energetski intenzivne industrijske grane kao proizvodnja čelika – ostaju visikozavisni od fosilnih goriva.
Da bi išli dalje, moramo prevazići i prvu generaciju obnovljivih izvora – vetar i sunce. Trenutno najpromovisanija alternativa je upotreba hidrogena, koji se može proizvoditi ili iz neobnovljivih izvora kao što je prirodni gas ("plavi" hidrogen) ili elektrolizom iz drugih goriva kao što je amonijak ili sintetički ugljenovodonici.
Prednosti hidrogena su jasne – lako se može transportovati (gasovodima) i skladištiti.
On nije novo gorivo, njime su u svemir lansirane letelice NASA. Godišnje je u svetu korišćeno 70 metričkih tona vodonika, ali po ceni emisije od 830 tona ugljen-dioksida, da bi on bio napravljen.
Ali, sadašnje ili sutrašnje tehnologije mogle bi da vodonik sintetišu jeftinije i uz manje emisije štetnih gasova. A to je ipak potrebna velika proizvodna količina da bi donela ekonomiku i za opremu koja je potrebna za proizvodnju na velikoj skali – gorivne ćelije i aparati za elektrolizu.
A za to je u prvo vreme potrebna šira podrška za velike projekte, koju mogu da daju samo nosioci javnih poliitka.