MLADI BEZ ZAŠTITE: Ko radi privremeno i od kuće, ne može u sindikat

Svi oni koji rade na "privremenim polovima" ili rade po narudžbi, od kuće, a takvih je sve više i uglavnom su to mladi, ne mogu dobiti sindikalnu zaštitu, upozoreno sa ističu iz najvećih srpskih sindikata.

U Srbiji opada broj članova sindikata, a krivicu za to snose sve strane u tripartitnom socijalnom dijalogu – država, poslodavci i sindikati, saglasni su predsednici pet najvećih sindikalnih centrala u seriji razgovora za sajt Nezavisnost.org.

Ključni krivac je vlast jer je opadanje sindikalnog organizovanja posledica kontinuiranog urušavanja osnovnih radnih prava, smatraju čelni ljudi Saveza samostalnih sindikata Srbije, Ujedinjenih granskih sindikata Nezavisnost, Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata, Konfederacije slobodnih sindikata i Udruženih sindikata Sloga.

Čelnici tih sindikata naveli su da država privlači strane investitore dajući im nerazumno velike finansijske subvencije, ali i nezakonita obećanja i garancije da im sindikati neće praviti nikakve probleme što kapital, posebno vanevropski, koristi za najgrublju eksploataciju i mobingovanje radnika.

"Sve veći broj radno aktivnih ljudi i ne može da se sindikalno organizuje jer rade na daljinu i po ugovorima na određeno vreme koji im ne garantuju osnovna prava, a to su uglavnom mladi. Veliki je problem da sindikati dođu do tih ljudi koji su maksimalno eksploatisani, a koji sami ne mogu da se zaštite", rekao je predsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije (SSSS) Ljubisav Orbović.

ŠTO NOVIJI ZAKON, USLOVI SVE GORI

Prema rečima predsednika Udruženih sindikata Sloga, Željka Veselinovića, izmenama radnog zakonodavstva urušavala su se prava zaposlenih, ali i njihovih sindikata, a prvo je to urađeno Zakonom o radu 2001. godine, zatim 2005. a da se i "ne govori o važećem iz 2014".

Predsednik sindikata UGS Nezavisnost, prof. Zoran Stojiljković, rekao je da su sindikati i institucionalno hendikepirani jer mogu da brane samo interese stalno zaposlenih, a ne i svih drugih radno angažovanih što onda prepolovljuje potencijalnu sindikalnu klijentelu.

On je ocenio da kada je reč o uticaju na izbore danas svi sindikati zajedno imaju jedva 500.000 članova što je manje od vladajuće stranke. ;

"Ni posle 2000. godine i demokratskih promena nismo raskrstili sa nasleđem iz socijalističkog perioda. Fabrički sindikat se i sada registruje u Ministarstvu rada kao posebno pravno lice pa danas ima bezmalo 30.000 sindikata, a ta rascepkanost onemogućava da se formira fond solidarnosti ili štrajkački fond", ocenila je predsednica Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata (ASNS), Ranka Savić.

Predsednik Konfederacije slobodnih sindikata, Ivica Cvetanović, rekao je da sindikalnu organizovanost u trgovini sprečavaju poslodavci iako je to pravo garantovano međunarodnim poveljama.

"Generalno, položaj radnika u Srbiji je od nekakvog početka tranzicije sistemski sve nepovoljniji. Problem je i što sindikati ne dobijaju pravovremene informacije, jer radnici ćute i trpe", rekao je Cvetanović.