Sve češće se govori o "crnom labudu" kad je reč o ekonomskim posledicama koronavirusa.Time se misli na potpuno neočekivan događaj koji je krajnje redak, ali ima katastrofalne posledice za finansijska tržišta i realnu ekonomiju.
I sve češće čuju poređenja sa svetskom finansijskom krizom 2008. kada je propast jedne od vodećih američkih banaka sa 150-godišnjom tradicijom bila potpuno neočekivana. Jer su posledice bankrota Liman bradersa bile izuzetno dalekosežne, piše Dojče vele.
Tada je katastrofa dolazila s finansijskih tržišta i zahvatala realnu privredu. Danas je obrnuto.
Zatvaranje preduzeća, otkazivanje sajmova, ukidanje linija u avio saobraćaju, izolacija milionskih gradova, dovode do pada realne ekonomije. A kad zbog toga preduzeća manje zarađuju, onda se to odražava na pad vrednosti deonica, a time i na finansijska tržišta.
Od izbijanja epidemije koronavirusa u Kini i opsežnih mera izolacije u toj zemlji, kineska ekonomija je prestala da bude pokretač svetske konjunkture.
A kad bivši šef nemačke Bundesbanke Aksel Veber polazi od toga da će kineska ekonomija u prvom tromesečju pasti za 1,5 posto, onda to sigurno ima globalne posledice. Jer, na Kinu otpada gotovo 20 posto ekonomske aktivnosti u svetu.
Tvorac "crnog labuda" kao bauka finansijskih tržišta do sada nije javno progovorio o posledicama koronavirusa.
Nasim Nikolas Taleb, američki finansijski matematičar, bivši profesionalac u Vol Stritu i autor bestselera, i dalje ćuti. Ovaj stručnjak poreklom iz Libana je koristio pojam "crnog labuda" još 2001. u svojoj knjizi "Fooled by Randomness" (Prevareni slučajnošću).
Kad se 2007. pojavila njegova knjiga "The Black Swan: The Impact of the Highly Improbable" (Crni labud: Uticaj krajnje neverovatnog), zanimanje za nju je bilo prilično slabo. Tek nakon sloma Liman bradersa godinu dana kasnije Talebova knjiga je postala tražena u celom svetu.