"Svi danas moramo da budemo svesni da svako ko želi dase zaposli već danas mora da bude proaktivan i da kad posao dobije na njemu uči sve vreme a ne samo da ga 'obavlja'", reči su rektorke Beogradskog univerziteta, prof. dr Ivanke Popović, u zgradi Rektorata studentima okupljenim na veoma zanimljivom panelu "Veštine budućnosti".
U prvom delu panela studenti su iz prve ruke mogli da saznaju najvažnije prednosti ali i probleme ostvarivanja svoje poslovne ideje u Srbiji, a na drugom i šta donosi digitalizacija i šta će u ne tako dalekoj budućnosti kada se budu zapošljavali od njih očekivati najveće svetske firme koje ovde posluju.
"Krenite odmah, već na drugoj, čak prvoj godini studija. Probajte da u svojim dvadesetim 'padnete' što više puta da bi posle bilo lakše u karijeri", savetuje iz sopstvenog primera Vladimir Stanković, osnivač Pets gardsa, uspešnog startapa koji je 2018. godine pobedio na Startap akceleratoru a koji je "spasao" mnoge kojima je potrebno pričuvati ljubimca kada su na putu ili poslu.
Stanković, koji je studije FON-a završio prošle godine, a već ima nekoliko startapa, kaže da ne treba pasti u zamku "savršenog proizvoda".
"Ako imate ideju i možete da u osnovi napravite proizvod za nekoliko meseci, ne čekajte da ga 'napravite savršenim' i na to potrošite godine a onda vidite a to ljudima ne treba. Počnite s tim što imate, predstavite, testirajte, menjajte, prilagođavajte...pa odbacite ako ne radi", kaže Stanković.
Da stalno treba preispitivati svoju osnovu ideju, kaže i njegov kolega Jovan Milovanović, osnivač Between-a (pobednik Startap akceleratora 2019), koji sada svoj softver ima primenjen u bankama u Srbiji.
"Naš proizvod je sada toliko daleko od osnovne ideje koja, naravno, nije mogla 'da prođe' na tržištu kako smo mi zamislili. Ali, neki ozbiljni ljudi su prepoznali potencijal da naš tim može nešto da izgura i to se ostvarilo", kaže Milovanović.
Kao najveće prepreku za startap i ostvarivanje ideje obojica ističu više kontakte nego finansije, i tu su veoma zahvalni za mentorstvo koje su dobili u velikim firmama na osnovu učešća na konkursima, takmičenjima ili raznim startap habovima i akceleratorima, na kojima prisustvo toplo preporučuju.
Šta mentorski programi, kao i saradnja sa startapovima, znači za neku firmu govorili su Ljubiša Egelja iz OTP banke i Dejan Savić iz Atos Srbija.
"Startapi su značajni za velike, a time i usporenije firme, jer su to mali agilni timovi koji primenjuju najsavremenije tehnologije i rešenja za neku usku oblast i brzo donose rešenja postojećih problema", kaže Egelja.
Savić dodaje da ma kako velika firma bila ne može da pokrije sve potrebe svog klijenta.
"Onda imate nekoliko mogućnosti: da odustanete od te niše i izgubite novac, da uđete u saradnju sa konkurencijom što je teško, da sami razvijate rešenje – što je skupo, ili da angažujete neki startap, što nije retko rešenje čak ni u Srbiji", kaže Savić, čija je firma, sa sedištem u Francuskoj, globalni lider u oblasti digitalne transformacije.
Na panel o startapima nadovezao se drugi, gde se govorilo o digitalizaciji i šta ona donosi onima koji se biti zaposleni, kao i onima koji će zapošljavati.
Uz opasku da najodogovornije države za tu promenu "za sutra", za digitalnu transformaciju, odvajaju 3% BDP-a, a Srbija samo 0,8%, učesnici panela su se "vratili" na rektorkine reči s početka – učenje, učenje i samo učenje. Ali i to ne na uštrb "života".
"Ljudi ne uče zato što žele, već zato što moraju ako hoće da budu uspešni i obezbede sebi egzistenciju. Ali, i to učenje mora da bude sastavni deo posla. Za to morate da se izborite, da se i vaše učenje radi posla tretira kao deo posla, jer kompanije dobijaju cele ljude, i sva njihova životna iskustva. To naša generacija nije uspela da izdejstvuje", rekao je Anđelko Trpković iz globalne marketinške kuće Publicis.
Da je stalno usavršavanje zaposlenih obaveza i firme, ili pre svega firme, kaže Vladimir Gojković iz francuske kozmetičke kuće L'Oreal, koja ima praksu da zaposleni mogu da četiri dana mesečno rade od kuće, od čega su po dva sata svakog tog dana obavezni da provedu "u usavršavanju", što čak ne mora da bude direktno vezano za ono što trenutno obavljaju u firmi.
"Moj savet već za intervju za posao je da insistirate da vam poslodavac objasni šta sve on preduzima za usavršavanje svojih radnika i da se pritom ne zadovoljite paušalnim odgovorima", kaže Gojković.
Jer ako nema stalnog rada na sebi, upozorava Tanja Milinković iz Mikroelektronike, jedne od tek nekoliko firmi u Srbiji koje u toj oblasti imaju svoj proizvod, doći ćete u situaciju da ne možete da promenite posao i sa dobre pozicije u nekoj firmi jer se na intervjuu ispostavi da poslednjih deset godina niste pratili kako napreduje tehnologija u branši.
Panel je organizovan u saradnji Centra za razvoj karijere BU i Francusko-srpske privredne komore.