ECB bankama upumpava 120 milijardi evra, "za svaki slučaj"

Evropska centralna banka objavila je danas nove podsticajne mere u nastojanju da ublaži ekonomske teškoće nastale zbog epidemije korona virusa.

Evropska centralna banka (ECB) za 19 zemalja koje koriste evro odlučila je danas da otkupi obveznice za dodatnih 120 milijardi evra do kraja ove godine. To se dodaje na 20 milijardi evra mesečno koje već otkupljuje.

ECB, čije sedište je u Frankfurtu, obezbediće i jeftine dugoročne zajmove bankama da osigura da imaju potrebnu likvidnost, što je mera koja stupa odmah na snagu.

Takođe će privremeno ublažiti neke zahteve za kapital za banke da bi omogućila da one mogu da nastave da daju zajmove.

"Iako ne vidimo očigledne znakove stresa na monetarnim tržištima ili nedostatak likvidnosti u bankarskom sistemu, ova operacija je efikasna sigurnosna mreža ukoliko bude potrebna", navela je ECB u saopštenju, prenosi Frans pres.

Da bi izbegla talas stečaja vezanog za epidemiju koronavirusa, ECB je izmenila uslove svog sledećeg programa zajma bankama, obezbeđujući još povoljnije uslove da bi se podržali zajmovi onima koji su najteže pogođeni virusom, a posebno malim i srednjim firmama.

KAMATA NIJE DIRANA, JER "NE RADI"

Za razliku od drugih centralnih banaka, ECB je zadržala nepromenjene kamatne stope, iako su mnogi analitičari očekivali da će ih smanjiti. Kamatne stope su već niske i ekonomisti su rekli da veća smanjenja ne bi mnogo pomogla. Glavna kamatna stopa je već nula od marta 2016. a stopa za banke koje ostavljaju depozite je ostala na minus 0,5 odsto.

Cilj svih mera je da se pomogne firmama da dobiju potrebno finansiranje i da se podstakne ekonomska aktivnost da bi se preduhitrio pad aktivnosti usled zatvaranja i restrikcija zbog epidemije virusa.

Ovi potezi ECB-a doneti su u vreme kada se prognozira da će Evrozona zapasti u recesiju i kada finansijska tržišta beleže pad zbog udara epidemije na privredu.

Zabrinutost je dalje porasla kada su SAD odlučile da zaustave putovanja evropljana u Ameriku.

Ekonomisti govore da je teško otklanjati uticaj epidemije virusa sa monetarnom politikom pošto ona pre svega izaziva šok u snabdevanju robe i usluga. Monetarna politika bolje deluje da podstiče tražnju ne ponudu, tako što omogućava lakše dobijanje kredita.

Delovanje centralne banke je usmereno na to da se ograniči šteta od posledica prekida poslovanja. Lakše dostupan i ciljani kredit bi mogao da pomogne firmama da prebrode težak period prekida i da ne propadnu.