Ovaj "novac s neba" pomenuo je juče i predsednik Srbije Aleksandar Vučić, najavljujući ekonomske mere pomoći privredi i stanovništvu za ublažavanja posledica ekonomske krize izazvane virusom Covid-19.
Vučić je termin upotrebio u vezi sa namerom države da podeli svim punoletnim građanima po 100 evra, radi povećanja potrošnje a time i tražnje za robama. Pod novac iz helikoptera mogle bi se podvesti i najavljene tromesečne subvencije za plate preduzetnicima i malim i srednjim preduzećima.
A šta taj pojam, koji je prvi upotrebio čuveni ekonomista Milton Fridman 1969. godine, u stvari znači?
"Novac iz helikoptera" je nekonvencionalna monetarna politika, koja se ponekad predlaže kao alternativa kvantitativnom ublažavanju (QE, kada centralna banka kupuje državne i korporativne hartije od vrednosti, kako bi podržala ekonomiju kada je u škripcu sa likvidnošću).
Prema Fridmanu, centralnim bankama uvek imaju na raspolaganju štamparije novca, pa tako i "bacanje novca iz helikoptera", kao mogući način da podstaknu potrošnju kao jednu od moćnih poluga za pokretanje ekonomske aktivnosti, podsticanje inflacije i privrednog rasta.
Ne radi se, dakle, o stvarnom bacanju novca iz helikoptera, već o tome da centralna banka transferiše utvrđeni iznos direktno na račune privrednih i fizičkih lica, kako bi podstakla potrošnju.
Ekonomisti Dojče banke su 2016. došli do zaključka da "novac iz helikopetra" može biti značajno efikasnija mera od tradicionalnih sredstava monetarne i fiskalne politike.
Primer "novaca iz helikoptera" je su i eksperimenti sa davanjem jednakog fiksnog dela plate svim građanima. Finska je napravila takav ogled s modelom univerzalnog osnovnog prihoda (UBI, univerzal basic income), u kome je davala 560€ mesečne "plate" za nezaposlene. Izabrano je nasumice 2.000 ljudi sa biroa rada i, posle dve godine, rezultati su pokazali značajan efekat ali u socijalnoj pre nego ekonomskoj sferi.