Vazdušni saobraćaj se još nekoliko godina neće vratiti na nivo pre izbijanja pandemije korona virusa, ni po obimu ni po kvalitetu letenja, kaže generalni direktor Boinga, Dejvid Kalhun.
Kalhun obnovu vazdušnog saobraćaja meri "američki", u vrednosti akcija i dividendama, pa je na godišnjem sastanku grupe rekao da će biti potrebno tri do pet godina pre nego što se obnove dividende Boinga, američkog proizvođača aviona koji ima veliku štetu zbog pandemije korona virusa, ali su mu muke krenule pre toga.
Vazduhoplovni sektor je među prvim ekonomskim žrtvama pandemije korona virusa, a Boing je i pre pandemije bio u krizi i zbog aviona "737 max", kojem je zabranjeno letenje posle dve avionske nesreće u kojima je poginulo 346 osoba.
Proizvodnja tog aviona, koji je imao veliki broj narudžbi, je prekinuta i fabrika čeka dozvolu da je obnovi.
Zbog svih problema, Boing je otkazao ugovor vredan 4,2 milijarde dolara o kupovini odeljenja civilne avijacije brazilskog proizvođača aviona Embrajer.
Teška vremena su i kod konkurencije, odakle je danas stigla vest da Erbas na prinudni odmor šalje 3.200 radnika iz postrojenja u Brotonu u Velsu.
Prema britanskom programu, poslodavci mogu da šalju radnike na prinudni odmor uz isplatu od 80 odsto od primanja ali uz ograničenje od 2.500 funti (oko 2.900 €) po radniku.
Erbas" će davati između 85 i 90 odsto od plate u skladu sa sporazumom potpisanim sa predstavnicima sindikata.
Evropski proizvođač aviona objavio je nešto ranije do sada najsumorniju procenu štete pretrpljene zbog virusa korona u kojoj radnicima poručuje da se pripreme na potencijalno ukidanje većeg broja radnih mesta i upozorava da je opstanak kompanije u pitanju ukoliko se odmah ne reaguje.
Početkom meseca Erbas je počeo sa sprovođenjem programa otpuštanja uz isplatu državne pomoći počevši od 3.000 radnika u Francuskoj.
Zbog teške situacije u pomoć, uglavno privatnim kompanijama, će priteći poreski obveznici. Predsednik SAD, Donald Tramp, najavio je da će američke aviokompanije dobiti "dobar deo" 50 milijardi dolara vredne moći vlade, a pare u avioindustriju i aviosaobraćaj "sipaju" i u Evropi. Tu su vlade Francuske i Holandije najavile 10 milijardi evra pomoći u kreditima i garancijama za konzorcijum Er Frans-KLM, a pomoć se smeši i nemačkoj Lufthanzi.