Kad sam poslednji put bio u londonskom kongresnom centru Eksel (Excel), bilo je to za vreme međunarodnog sajma naoružanja, gde su zaljubljenici u vojnu opremu razgledali samohodna borbena vozila i čekali u redu da bi za trenutak seli u blistavi mlazni avion. Na brzinu pretvoren u poljsku bolnicu za prijem pacijenata obolelih od covid-19, Eksel centar sada izgleda sasvim drugačije: prostor koji podseća na hangar ispunjavaju redovi identičnih kreveta i respiratora.
Izložba vojne mašinerije sada deluje apsurdno. Najveća pretnja zapadnim nacijama još od Drugog svetskog rata nije nikakva armija, već pandemija koja je ubila više od 250.000 ljudi širom planete. Politički lideri govore o ratu protiv virusa; uz takvog protivnika, sama ideja o borbi čoveka protiv čoveka zvuči besmisleno. Kad je reč o vojsci, pandemija otvara jedno neprijatno pitanje: koja je uloga odbrambenog establišmenta u situaciji kada nacionalna bezbednost više nije stvar brojnog stanja trupa i nosača aviona, već lanaca snabdevanja ličnom zaštitnom opremom i kapaciteta testiranja?
U danima za nama, vojno osoblje je bilo zatečeno svojom marginalnom ulogom. General Nik Karter (Nick Carter), zapovednik britanskih oružanih snaga, pozvao je svoje trupe da prihvate status sporednih aktera i ulogu zvezde prepuste nekom drugom. „Po prvi put u našim životima, nismo na prvoj liniji fronta“, izjavio je Karter prošlog meseca. „Kad je reč o načinu na koji pomažemo i reagujemo i pružamo podršku drugima, radimo onako kako nam se kaže.” Britanska vojska se stavila u službu borbe protiv covid-19 kao „Covid support force” i pomaže Nacionalnoj službi zdravstvene zaštite u oblasti logistike, dok njeni pripadnici voze ambulantna vozila, rade u kol-centrima hitnih službi i postavljaju mobilne centre za testiranje. Američka mornarica je mobilizovala dva broda-bolnice za lečenje civila, a svih 50 saveznih država je aktiviralo svoje Nacionalne garde. Italija koristi vojsku da bi sprovela zabranu kretanja.
Redovne aktivnosti vojske su u najvećoj meri stavljene na čekanje. Združene vojne vežbe – kao što je „Defender 2020“, zajednička vežba američkih i evropskih trupa – sprovode se u smanjenom obimu ili su u potpunosti otkazane. Oružane snage raspoređene u drugim zemljama su smanjile svoje aktivnosti, a obuke su odložene. Čak je i ruski predsednik Vladimir Putin nevoljno otkazao vojnu paradu planiranu za ovu nedelju, povodom proslave 75. godišnjice pobede u Evropi – rizik od infekcije je ipak preveliki. Savet bezbednosti UN poziva na uspostavljanje globalnog prekida vatre, kako bi se zaštitile zone konflikta koje su ugrožene virusom.
Čim prestane neposredna opasnost, kako predviđa Beatris Hjuzer (Beatrice Heuser), stručnjak za vojna pitanja sa Univerziteta u Glazgovu, vojni budžeti će doživeti značajne rezove, što će posebno pogoditi nabavku i regrutaciju. Teško je zamisliti zašto bi države koje se oporavljaju od ekonomskog šoka dale prednost budžetima za vojsku, umesto onima za zdravstvenu i socijalnu zaštitu. Profesorka Hjuzer veruje da će aktuelna kriza osnažiti izolacionističke stavove u SAD i Britaniji, gde se kritičari pitaju zašto bi se novac poreskih obveznika trošio na finansiranje operacija u drugim zemljama i međunarodnu pomoć u situaciji kada su resursi preko potrebni kod kuće.
Promeniće se i uloga odbrambenog sistema. Sada je ključna reč „otpornost“, a buduća uloga vojske se zasniva na jačanju civilne infrastrukture kako bi se što bolje izborila sa pandemijom, efektima klimatskih promena ili sajber napada. Pošto na sopstvenoj koži osećaju opasnost od blizine Rusije, nordijske zemlje, kao što su Finska i Švedska, tradicionalno mnogo bolje stoje po tom pitanju. U ovim zemljama, javnost je uključena u pripreme za slučaj opšte opasnosti i dobija redovne savete o tome kako preživeti kraće periode bez električne energije, vode ili hrane. Bezbednost je kolektivni zadatak cele nacije, a ne samo izdvojenog vojnog establišmenta.
Vojni zvaničnici tvrde da za vreme globalne krize međunarodne vojne alijanse obezbeđuju stabilnost. Jedan viši oficir mi je prošle nedelje rekao da će se oružane snage i dalje baviti očuvanjem mira, pružanjem pomoći u slučaju elementarnih nepogoda i smirivanjem sukoba oko resursa ili masovne migracije. Njegov argument u prilog daljeg izdvajanja sredstava za vojsku je taj da je zbog šokova kao što je pandemija korona virusa svet postao manje bezbedan. Ne sme se dozvoliti slabljenje ključnih kapaciteta, kao što je raketna odbrana, upozorava on.
Čak i u tom slučaju, vreme ekstravagantnih nabavki za potrebe vojske je bez sumnje prošlo. Vlade širom sveta su prošle godine potrošile 1,9 biliona dolara na naoružanje i vojnu opremu, što je najviša cifra u više od tri decenije, pokazuju analize Međunarodnog instituta za istraživanje mira (International Peace Research Institute) u Stokholmu. Nije sigurno da li će londonski Eksel ponovo postati kongresni centar do početka sledećeg sajma naoružanja, planiranog za 2021. godinu. Sigurno je samo da džepovi delegata više neće biti tako duboki.