TRGOVINA SMRĆU CVETA: Ameri lider u prodaji oružja, Saudijci najveći kupac

U posmatranom periodu SAD i Francuska su značajno uvećale prodaju oružja, dok se Saudijska Arabija učvrstila na poziciji najvećeg uvoznika oružja u svetu.

Izvoz SAD porastao je od 2014. do 2019. godine za 23 odsto, čime je udeo Vašingtona u globalnoj trgovini skočio sa 31 na 36 odsto.

Istovremeno je izvoz Rusije, drugog po veličini svetskog izvoznika oružja, opao za 18 odsto.

Odredište većih isporuka oružja iz SAD bilo je ukupno 96 zemalja širom sveta.

"Polovina izvoza oružja SAD u proteklih pet godina otišla je na Bliski istok, a polovina od toga u Saudijsku Arabiju. Istovremeno, porasla je potražnja sa naprednim američkim borbenim avionima, posebno u Evropi, Australiji, Japanu i Tajvanu", izjavio je viši saradnik u SIPRI Piter D. Vezeman.

Prema njegovim rečima, izvoz oružja je za američku administraciju, pored izvora prihoda, i važan deo spoljne i bezbednosne politike.

"Oni izvoze oružje da bi stvarali prijatelje, pronašli saveznike i osigurali da će sa tim zemljama sarađivati u vojnim operacijama", ocenio je Vezeman.

FRANCUZI BAŠ GRUVAJU

Među pet zemalja koje su izvezle najviše oružja procentualno najveći porast prodaje, od čak 72 odsto, zabeležila je Francuska. Njen udeo na globalnom tržištu oružja dostigao je vrhunac od 1990. godine i u periodu od 2014. do 2019. je iznosio 7,9 odsto. Francuska i dalje ima otvorene porudžbine za borbene avione, podmornice i fregate pa se može očekivati da će i narednih godina ostati među vodećim svetskim izvoznicima oružja.

Francuska je u proteklom petogodišnjem periodu izvozila oružje u ukupno 75 zemalja, ali je njena industrija najviše profitirala od porudžbina iz Egipta, Katara i Indije, kojima može da zahvali za 54 odsto zarade, pokazalo je istraživanje instituta SIPRI. Te porudžbine u prvom redu su se odnosile na borbene avione "rafal", koji su između 2014. i 2019. bili i najveći izvor zarade francuske vojne industrije.

Nemačka se na tabeli najvećih izvoznika nalazi na četvrtom mestu i između 2015. i 2019. je povećala izvoz za 17 odsto. Najveći kupci nemačkog oružja bile su zemlje Azije i Okeanije (30 odsto), evropske zemlje (26 odsto) i bliskoistočne zemlje (24 odsto). Nemačka 39 odsto zarade od prodaje oružanih sistema može da zahvali podmornicama.

Ukupan udeo zemalja Evropske unije u globalnoj trgovini oružjem iznosio je od 2014. do 2019. godine 26 odsto a Francuska, Nemačka, Velika Britanija, Španija i Italija imale su zajedno udeo od 23 odsto u globalnoj prodaji oružja.

AFRIKANCI VIŠE NISU DOBRI KUPCI

Ipak, podaci stokholmskog instituta pokazuju da je od 2010. do 2019. porasla prodaja oružja zemljama Bliskog istoka (61 odsto) i Evrope (3,2 odsto), ali je istovremeno opala prodaja u Africi (16 odsto), na američkom kontinentu (40 odsto) i u Aziji i Okeaniji (7,9 odsto).

Kada je reč o kupovini oružja, evropski kontinent je posle pada od 37 odsto od 2009. do 2014. ponovo zabeležio porast kupovine od 3,2 odsto. Uzrok su u manjoj meri sukobi na istoku Ukrajine i koškanja između Jermenije i Azerbejdžana, a u mnogo većoj tenzije između zemalja srednje i zapadne Evrope i Rusije i učešće evropskih zemalja u sukobima na Bliskom istoku.

Na te izazove mnoge evropske zemlje pokušavaju da odgovore modernizacijom svojih ratnih vazduhoplovstava, što je samo u periodu od 2014. do 2019. godine rezultiralo kupovinom 59 najmodernijih borbenih aviona.

Evropske zemlje ugovorile su za period od 2020. do 2029. godine kupovinu ukupno 380 novih borbenih aviona, i to isključivo od SAD, koje su na tenderima izbacile iz utrke konkurente iz Francuske i Švedske ili konzorcijume evropskih kompanija koje su imale podršku svojih vlada.

U izveštaju o globalnom tržištu oružja, SIPRI je obim trgovine prikazao samo u brojevima i procentima, a ne u novčanim vrednostima, a zbog velikih godišnjih fluktuacija, da bi se dobili verodostojni trendovi, analizirana su kretanja u petogodišnjim periodima.