A nova strategija se "Zeleni dogovor" (The Green Deal) i predstavlja plan Evrope za oporavak od korona krize ali i rast koji neće ugroziti klimatsku perspektivu a neopohodan je za održivi razvoj ekonomije i stvaranje radnih mesta, kažu glavni menadžeri Nordik enerdži (Nordic energy) a prenosi Euroaktiv.
U pregledu mišljenja menadžera iz udruženja proizvođača struje, distrubutera i snabdevača, kaže se da se na ulasku u 2020. godinu činilo da će naša (evropska) društva uživati blagodeti ekonomskog rasta. To je bilo pre samo pet meseci, a onda se dogodio covid-19, i svet je uzdrman. Izgubljeni su brojni životi, nezaposlenost je uzletela u nebo, a čitavi biznisi su se zatvarali.
I sada, kada je vreme da se sve ponovo pokrene, dolazi na red veliko pitanje – KAKO? U želji da se se što pre vrati na stari nivo, neki političari traže da se preurede prioriteti i, zbog "novonastali okolnosti", odloži dosadašnji "zeleni" plan održivog razvoja koji znači smanjenje zagađenja vazduha, uvođenje ekoloških izvora energije, ekoloških materijala u proizvodnji...
"Mi se snažno tome protivimo. Odlaganje 'Grin dila' poslalo bi pogrešan signal državama EU i finansijskom sektor, i samo povećalo rizik da iz užarenog tiganja covid-a uskoči u klimatski požar", podvučeno je novom dokumentu Oksfordske revije ekonomske politike (Oxford Review of Economic Policy) pod nazivom "Hoće li poreski paketi za oporavka od covid-19 ubrzati ili usporiti klimatske promene?".
Umesto toga, stručnjaci insistiraju da se klimatske investicije i politike ubrzaju i tako se osigura zelena tranzicija uz stvaranje poslova i rasta odjednom.
A najefikasniji način, a da pritim bude i tržišan, je tržište karbonskih dozvola, odnosno trgovanje iznosima dozvoljene emisije gasova staklene bašte. To tržište trebalo bi čak dodatno "zategnuti", smatraju stručnjaci, kako bi vodilo efikasnijoj tranziciji i posle krize za obezbeđivanje stabilnog dotoka energije po prihvatljivoj ceni za građane Evrope.
To je, doduše, dodatan problem za zemlje u političkoj i ekonomskoj tranciziji ka EU, među kojima je i Srbija. Uvođenje ekoloških dozvola bi ovde bila "smrt" za energetiku, koja je bazirana na najprljavijem mogućem energentu - lošem uglju.
A kod investicija, političari bi trebalo da pažnju sa fosilnih goriva usmere na energetske projekte ge sistemska integracija, recimo kada se "izduvna" energija fabrike koristi za grejanje domaćinstava ili elektrifikaciju javnog saobraćaja.
A elektrifikacija je ključ zelene tranzicije, je i dalje je u našem društvu veliki broj sektora koji je i dalje zavisan od fosilnih goriva, transport pre svega. A taj transport u EU proizvodi 20 odsto gasova staklene bašte.
Da bi se saobraaj prebaci "na struju" potrebno je da se u narednih pet godina instalira više od 800.000 meta za punjenje. Već sama izgradnja tih stanica zaposlila bi ljude i doprinela kratkotrajnom uzletu ekonomije.
Tamo gde je elektrifikacija još daleko, kao što su brodovi i avijacija, mora se ići na biogoriva.
Toga su svesni i neki u vrhu EU. Predsednica Evropske komisije Ursula van der Lejen je nedavno obećala da će "Evropski grin dil" ostati centar plana EU za oporavak, zašta ima i podršku evropske lokomotive – Nemačke i njene kancelarke Angele Merkel.