KORONA UBRZALA ZAOKRET: Elektrane na ugalj svuda izumiru, osim u Srbiji

U SAD udeo uglja u proizvodnji električne energije pao je za više od 5% poena od februara u najvećoj američkoj energetskoj mreži, dok je proizvodnja na gas i vetar ostala stabilna, javlja Blumberg.

A aktuelna kriza se nadovezala na trend izbacivanja fosilnih goriva, a ugalj je tu najgori, zbog globalnog zagrevanja i zagađenja planete sumporom i PM česticama.

“Pandemija samo ubrzava odlazak uglja", kaže Hana Njustad, analitičar energetskog tržišta iz Dženskejp (Genscape Inc.).

U SAD ugalj sada čini samo 14% energetske ponude u mreži koja opslužuje 65 miliona ljudi od Ilinoisa do Nju Džerzija. To je za petinu manje nego što je bilo u februaru.

Rudari u ugljenokopima to dodro osećaju, je pad potražnje koji je stalno prisutan godinama sada se ubrzao pošto su države počele da zatvaraju ekonomije. Proizvodnja je smanjena 21% u protekle tri nedelje, a drugi najveći proizvođač u SAD, Arč koal ( Arć Coal Inc.), prijavio je najveći tromesečni gubitak od 2016 i pokrenuo "dobrovoljan odlazak" trećine radnika.

"Američka proizvodnja je u slobodnom padu", kaže Mark Levin, analitičar Benčmarka (Benćmark Co).

U EVROPI TEK NEŠTO BOLJE

U Evropi je situacija tek nešto malo bolja, ako se tako može reći za oblast u kojoj su dve zemlje zatvorile i svoje poslednje elektrane na ugalj.

Energetska proizvodnja iz uglja je pala na 12% ukupne, sa prošlogodišnjih 14%, kažu podaci finske tehnološke kompanije Vortsila oij (Wartsila Oyj). Pad je posebno oštar u Nemačkoj, gde je smanjenje proizvodnje struje iz kamenog uglja i lignita palo na 18% ukupne energetske proizvodnje. A pre samo godinu dana iznosilo je čak 35%.

U Nemačkoj je početkom godine usvojen zakon o napuštanju uglja kao goriva najkasnije do 2038. godine, a krajem prošle svećano zatvoren jedna od poslednja dva rudnika uglja.

Austrija je sredinom aprila zatvorila poslednju centralu na ugalj, i želi da do 2030. godine da u potpunosti proizvodi struju iz obnovljivih izvora energije. Samo dan kasnije isto je uradila i Švedska.

Jednostavno, rat sa gasom je izgubljen. U poslednjoj sedmici marta, troška proizvodnje iz uglja bio je 31,8-33,5 evra po megavatčasu, kaže analitičar Blomberga (BloombergNEF) Džon Olsen.

Istovremeno gasne elektrane su struju isporučivale uz trošak od 25,3 evra. Sama proizvodnja iz uglja, naravno, nije toliko skuplja, ali u EU proizvođači moraju da plate duplo veću sumu za "dozvolu za emisiju ugljendioksida" kada proizvoda na ugalj nego na gas.

A uglju svakako ne pomaže ni situacija na tržištu nafte, s čijom cenom je "vezan" gas. Zbog pojeftinjenja nafte, izazvane prevelikom ponudom usled "rata" Rusije i Saudijske Arabije a u uslovima smanjene tražnje zbog pandemije, pala je i cena gasa – od novembra 2019. godine za 35%.

A NI INDIJA NI KINA NEĆE DUGO...

U Indiji, udeo uglja je spao sa 71% na 65%, za samo mesec dana zbog "zaključavanja" privrede tokom pandemije. To je nadomestio rast proizvodnje energije iz obnovljivih izvora, nuklearnih elektrana i hidroelektrana. I u Kini, zemlji koju znamo po zagađenju vazduha od sagorevanja uglja i gde je taj energent i dalje suvereno broj 1, proizvodnja je pala 8% u prvom tromesečju, a takođe na račun rasta solarne i energije vetra.

A U SRBIJI…

Za razliku od svetske slike i trenda u Srbiji kao da se ništa ne menja. Ugalj i dalje dominira u energetici, od njega dobijamo 70% odsto električne energije. I to ne velikom većinom ne iz kvalitetnijeg kamenog uglja, već niskokaloričnog a štetnim sastojcima bogatom domaćeg lignita. Lignit je toliko loše gorivo da elektrana mora da se gradi pored ugljenokopa, jer bi svaki duži transport "pojeo" svaki profit .

U poslednjoj deceniji Srbiji u dim i pepeo pretvori između 35 i 40 miliona tona lignita godišnje. Dok se u Evropi termoelektrane zatvaraju, u Srbiji se dodaju blokovi, kao što je u Termoelektrani Kostolac B3, a u život se vraća i projekat Kolubara B.

Istovremeno, grade se i elektrane na vetar, ali instalisanih oko 400 MW je kap u moru prema gotovo 5.200 MW koliko EPS ima u termoeelektranama.

Povećava se proizvodnja struje iz uglja, kao bi se "iskoristile rezerve uglja", a ide se u EU. Koliko je to sumanuto vidi se iz izjave direktora Energetske zajednice (EU i zemlja Istočne Evrope), Janeza Kopača, koji je rekao da "kada bi države Zapadnog Balkana sutra postale članice Evropske unije, sve termoelektrane na ugalj preko noći bi bankrotirale".

Razlog je jednostavan, kao punopravna članica EU i Srija bi plaćala 25 evra "karbonske dozvole" po svakoj proizvedenoj toni ugljen-dioksida (CO2). A u Srbiji energetski sektor proizvede, i to prema podacima za 2014. godinu 28 miliona tona CO2 od 41 tone ukupno.

To bi značilo da samo energetski sektor bi trebalo da plaća godišnje 700 miliona evra karbonske takse.

Izgleda mnogo, ali treba uporediti sa jednim jezivim podatkom – procena je da Srbija ima zdravstvene troškove zbog korišćenja uglja između 890 miliona i 1,6 milijardi evra godišnje.