"Drugim vlasnicima hotela ne bih bio u koži"

"Ja ću svoje hotele finansirati novcem iz drugih biznisa a ne bih bio u koži onih koji imaju samo hotele i uzdaju se u državnu pomoć", kaže o ponuđenoj "sektorskoj pomoći" države Miroljub Aleksić, vlasnik Alko grupe.

MONDO/Nataša Petrović

Alko grupa ima šest hotela u Srbiji, a Aleksić je rekao danas da mere koje je Vlada ponudila hotelsko-ugostiteljskom sektoru nisu dovoljne za oporavak te delatnosti koja je najviše ugrožena posledicama pandemije korona virusa.

"Rad hotela u Vrnjačkoj Banji, Aranđelovcu, Novom Sadu, Šapcu i na Zlatiboru koji će se otvoriti za vikend, finansiraćemo iz proizvodnje ostalih firmi jer krediti nisu pomoć i moraju se vratiti, a prihoda nema jer gostiju nema u celoj Srbiji", rekao je Aleksić za Betu.

Vlada Srbije je obećavala dodatnu "sektorsku" finansijsku pomoć hotelsko-ugostiteljskom sektoru, ali je juče saopšteno da su umesto očekivanog svežeg novca ili poreskih olakšica to - samo subvenicionisani krediti za likvidnost.

VAUČERI NEĆE IZVUĆI STVAR

Aleksić je rekao da su sve zemlje "potrčale da spasu" hotelsko-ugostiteljski sektor jer jedan evro, zarađen u turizmu vredi 3,4 puta više od jednog evra zarađenog izvozom. "Ne verujem ni da će vaučerima od po 5.000 dinara koje država deli građanima Srbije, moći da se spase domaći turizam, jer je vrednost 400.000 vaučera ove godine 15 miliona evra što neće biti značajniji prihod hotelima, kao i zato što su vaučeri i prošle godine završili u apartmanima i privatnom smeštaju", rekao je Aleksić.

Aleksić je rekao da će morati da smanji investicije u firmama koje će dotirati hotele i dodao da "on ne bi bio na mestu onih koji nemaju finansijske izvore iz kojih će pružati pomoć hotelima".

Izneo je da su predstavnici ministarstava finansija i trgovine na jučerašnjem sastanku u Privrednoj komori Srbije obećali da će i dalje razmatrati mogućnosti za dodatnu pomoć hotelima.

"Država nam je ponudila kredite iz Fonda za razvoj pod uslovom da firme koje posluju u grupi sa hotelima, nisu dobile pomoć države veću od 800.000 evra kroz tri minimalne zarade za radnike", rekao je Aleksić.

Rekao je da on ne vidi ekonomsku logiku takvog uslovljavanja jer je svaka firma subjekat za sebe.

Naveo je da je za pozajmicu većim hotelima potrebna hipoteka i ručna zaloga na opremu, a ti hoteli su verovatno već stavili hipoteku prilikom uzimanja kredita za svoju izgradnju.

Ti uslovi bi, po njegovim rečima, morali biti fleksibilniji, a rekao je da je država obećala da će razmotriti svoje ograničenje otpuštanja radnika i povećati ga na više od deset odsto ukupnog broja zaposlenih, kako predviđa uredba o pomoći države privredi radi ublažavanja posledica pandemije.

"Moji hoteli zapošljavanju 450 ljudi i verovatno ću morati da optimizujem broj zaposlenih jer je nemoguće poslovati u situaciji kada nema prihoda, a moraju se plaćati sve dažbine", rekao je Aleksić.

Naveo je da hotelijeri plaćaju 48 parafiskalnih nameta i da su tražili da se smanji bar porez na dodatu vrednost (PDV) sa 20 na deset odsto, iako je PDV u mnogim zemljama od pet do sedam odsto, ali je to odbijeno sa obrazloženjem da nema uslova za promenu zakona jer ne radi Skupština Srbije.

Aleksić je rekao da su hoteli dužni da i za period u kojem nisu radili, plate "angažovanu struju" i po 50 osto nadoknada za TV program i autorska prava za izvođenje muzičkih dela.

Država nije, kako je rekao, prihvatila ni predlog hotelsko-ugostiteljskog poslovnog udruženja da ne plaćaju dažbine javnim preduzećima, a nije preporučila ni lokalnim vlastima da se one odreknu nekih prihoda da bi hoteli preživeli.

U hotelima u Srbiji trenutno, a njih je 380 svih kategorija, nalazi se oko 200 gostiju, pokazala je anketa Poslovnog udruženja hotelsko-ugostiteljske privrede (HORES).