U turizmu očajni: "Sektorska pomoć" države spala na – kredite

Direktor Nacionalne asocijacije turističkih agencija Srbije (YUTA) Aleksandar Seničić, rekao je danas, nakon sastanka sa ministrom finansija Sinišom Malim, da je to ponuđeno u susretu predstavnika turističke i ugostiteljske privrede u Privrednoj komori Srbije.

Iz PKS je posle sastanak stiglo saopštenje sa detaljima kreditne podrške. Predviđeni su krediti do pet godina koji uključuju grejs period do dve godine i rok otplate do tri godine, kamatna stopa je jedan odsto na godinjem nivou, a sredstva se odobravaju i vraćaju u dinarima.

Maksimalan iznos kredita za preduzetnike i mikro pravna lica je do 20 miliona dinara, što je udvostručen iznos u odnosu na kredite Fonda za firme iz drugih branši, za mala preduzeća do 80 miliona dinara, a za srednje firme do 180 miliona dinara, rekao je Siniša Mali, ministar finansija, kaže se u saopštenju PKS.

U zavisnosti od iznosa kredita, korisnici dostavljaju različita sredstva obezbeđenja.

Seničić je rekao da je jedina prava razia što država ne traži da uslov za kredit bude zabrana otpuštanja radnika, kao što je to bilo za opštu podršku.

"Bojim se da male agencije do pet zaposlenih neće moći da ispune uslove koji još nisu precizirani, već su samo verbalno obećani", kaže Seničić.

On je rekao da turističke i renta-kar organizacije zapošljavanju oko 7.000 radnika i da će verovatno 30 odsto njih biti otpušteno.

"Srbija je jedina zemlja u Evropi, a možda i u svetu koja nije posebnim merama pomogla turističke organizacije", rekao je Seničić.

UDRUŽENJE: UGASIĆE SE BAROVI I KLUBOVI

Udruženje barova i klubova saopštilo je danas da će se ova grana ugostiteljstva u Srbiji, koja zapošljava 14.000 stalno i honorarno zaposlenih, ugasiti bez konkretne pomoći države direktno privrednim subjektima i ukoliko se lokalima ne omogući da rade u punom kapacitetu.

"Bez konkretne pomoći države direktno privrednim subjektima i ukoliko se lokalima ne omogući da rade u punom kapacitetu, ova grana će se sasvim sigurno ugasiti", navodi se u saopštenju koje su potpisali vlasnici 43 kluba i noćna bara i podseća se da barovi i klubovi u Srbiji, koji donose milione evra na godišnjem nivou što kroz namete, što kroz direktan uticaj na privlačenje turista iz inostranstva, zbog pandemije korona virusa ne rade više od dva meseca.

Dodaje se da im je pad prihoda 100 odsto, pa nisu u mogućnosti da isplate mesečne obaveze.

"Mera pomoći od tri plate zaposlenima koju je država donela, a koja je mahom prihvatana bez otpuštanja zaposlenih, jednostavno nije dovoljna da ova grana opstane i izdrži do oktobra, kada će potencijalno klubovi i barovi moći da počnu da rade u punom kapacitetu i ostvare značajnije prihode. Naravno, pod pretpostavkom da se virus ne vrati u drugom talasu", navedeno je u saopštenju.

Ukazano je da je na snazi i zabrana okupljanja više od 100 ljudi, a po trenutnim najavama, ovaj limit će biti promenjen tek 15. juna čime će, zabrana poslovanja za klubove i noćne barove trajati više tri meseca.

Iz Udruženja je istaknuto i da je, da bi jedan klub opstao, a u zavisnosti od kapaciteta pojedinačnog lokala, potrebno da primi od 150 do 700 osoba po večeri.

Ukoliko se klubovima i noćnim barovima zvanično i dozvoli rad uz restriktivne mere (kada je broj gostiju u pitanju), kako je nevedeno, izvesno je da lokali neće biti u mogućnosti da osvare promet koji bi pokrio sve troškove i da će morati da se zatvore.

Smatraju da je do sada izostala adekvatna pomoć za ovu specifičnu branšu, odnosno ljude koji su uložili novac, trud i višedecenijsko iskustvo u granu koja direktno i najviše generiše turizam u Beograd i Srbiju.

Smatraju i da nije dovoljno što je Grad Beograd odlučio da se kirija za mesec i po dana za vreme zabrane poslovanja plati umanjena za 50 odsto, ukoliko se plati do Nove godine ili se plati u celosti na 12 mesečnih rata u toku naredne godine, jer će zabrana poslovanja klubovima i noćnim klubovima zapravo trajati više od tri meseca

Pored rente, na naplatu sve vreme dolaze porezi i doprinosi na plate (iako odloženi, moraju biti plaćeni), kao i struja i ostali parafiskalni nameti za period kada je lokalima bio zabranjen rad.

"Prosečan ugostiteljski lokal za period zabrane rada na taj način mesečno duguje državi oko milion dinara. S obzirom na to da većina zimskih klubova i noćnih barova ne radi tokom leta zbog prirode lokala i poslovne prakse, njihov dug do ponovnog otvaranja 1. oktobra će narasti na cifru od oko šest miliona dinara", navedeno je u saopštenju.