U turizmu očajni: "Sektorska pomoć" države spala na – kredite | Mondo Portal

  • Izdanje: Potvrdi
IMATE PRIČU? Javite nam se.

IMATE PRIČU? Javite nam se.

IMATE PRIČU? Javite nam se.

Ubacite video ili foto

Možete da ubacite do 3 fotografije ili videa. Ne sme biti više od 25 MB.

Poruka uspešno poslata

Hvala što ste poslali vest.

Dodatno
Izdanje: Potvrdi

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

Ekonomija

U turizmu očajni: "Sektorska pomoć" države spala na – kredite

Izvor mondo.rs Izvor Beta Izvor Tanjug
Izvor mondo.rs Izvor Beta Izvor Tanjug

Turističkim agencijama, hotelijerima i ugostiteljima država umesto posebne sektorske podrške nudi samo kredite za likvidnost u Fondu za razvoj, kažu iz Yute nakon današnjeg sastanka u PKS

Izvor: Guliver/Getty Images, Chalirmpoj Pimpisarn/iStockphoto

Direktor Nacionalne asocijacije turističkih agencija Srbije (YUTA) Aleksandar Seničić, rekao je danas, nakon sastanka sa ministrom finansija Sinišom Malim, da je to ponuđeno u susretu predstavnika turističke i ugostiteljske privrede u Privrednoj komori Srbije.

"Umesto obećavane bespovratne sektorske podrške ponudili su nam kredite, a krediti nisu pomoć već komercijalna podrška, ne tako dobrodošla sada kada zbog pandemije virusa kovid-19 nema prihoda", rekao je Seničić.

Možda će vas zanimati

Ministar Mali je posle objavljivanja velikog ekonomskog paketa pomoći privredi i građanima obećavao sektorsku podršku za najugroženije delove privrede. Onda je, nedavno, na sastnaku sa hotelijerima i agencijama rekao da ukidanjem vanrednog stanja nema tehničkih mogućnosti (Skupština se ne sastaje zbog izbora i nema mogućnosti rebalansa budžeta), a zatim je na pritisak tog dela privrede obećavao da će se razmotriti mogućnosti, kažu iz Yute.

Iz PKS je posle sastanak stiglo saopštenje sa detaljima kreditne podrške. Predviđeni su krediti do pet godina koji uključuju grejs period do dve godine i rok otplate do tri godine, kamatna stopa je jedan odsto na godinjem nivou, a sredstva se odobravaju i vraćaju u dinarima.

Maksimalan iznos kredita za preduzetnike i mikro pravna lica je do 20 miliona dinara, što je udvostručen iznos u odnosu na kredite Fonda za firme iz drugih branši, za mala preduzeća do 80 miliona dinara, a za srednje firme do 180 miliona dinara, rekao je Siniša Mali, ministar finansija, kaže se u saopštenju PKS.

U zavisnosti od iznosa kredita, korisnici dostavljaju različita sredstva obezbeđenja.

Seničić je rekao da je jedina prava razia što država ne traži da uslov za kredit bude zabrana otpuštanja radnika, kao što je to bilo za opštu podršku.

"Bojim se da male agencije do pet zaposlenih neće moći da ispune uslove koji još nisu precizirani, već su samo verbalno obećani", kaže Seničić.

HORES: U HOTELIMA U SRBIJI SVEGA 200 GOSTIJU

U hotelima u Srbiji, a njih je 380 svih kategorija, nalazi se oko 200 gostiju, pokazala je anketa Poslovnog udruženja hotelsko-ugostiteljske privrede (HORES). Direktor HORES-a Georgi Genov rekao je za Betu da je stanje u toj privrednoj grani izuzetno teško i da će se neki hoteli "konzervirati" jer nema gostiju. Dodao je da su hoteli, prihvatanjem pomoći države od tri minimalca od po 30.000 dinara po radniku, prihvatili i obavezu da tri meseca ne otpuštaju radnike. "To znači da hoteli moraju da obezbede novac za poreze i doprinose za šest meseci, od aprila do oktobra, koje će plaćati od 1. januara 2021. godine u 24 rate, i plate radnicima do 1. oktobra kada prestaje zabrana otpuštanja radnika, a to je ukupno oko 192.000 dinara", rekao je Genov. Jedan od najvećih izdataka je porez na imovinu od po nekoliko desetina hiljada evra, a koji nije odložen, zatim izdaci za angažovanu struju i kada hotel ne radi. Genov je rekao da u ugostiteljstvu prema statistici radi oko 67.000 ljudi, a da u sezoni na ugovore radi još oko 30.000.

On je rekao da turističke i renta-kar organizacije zapošljavanju oko 7.000 radnika i da će verovatno 30 odsto njih biti otpušteno.

"Srbija je jedina zemlja u Evropi, a možda i u svetu koja nije posebnim merama pomogla turističke organizacije", rekao je Seničić.

UDRUŽENJE: UGASIĆE SE BAROVI I KLUBOVI

Udruženje barova i klubova saopštilo je danas da će se ova grana ugostiteljstva u Srbiji, koja zapošljava 14.000 stalno i honorarno zaposlenih, ugasiti bez konkretne pomoći države direktno privrednim subjektima i ukoliko se lokalima ne omogući da rade u punom kapacitetu.

"Bez konkretne pomoći države direktno privrednim subjektima i ukoliko se lokalima ne omogući da rade u punom kapacitetu, ova grana će se sasvim sigurno ugasiti", navodi se u saopštenju koje su potpisali vlasnici 43 kluba i noćna bara i podseća se da barovi i klubovi u Srbiji, koji donose milione evra na godišnjem nivou što kroz namete, što kroz direktan uticaj na privlačenje turista iz inostranstva, zbog pandemije korona virusa ne rade više od dva meseca.

Dodaje se da im je pad prihoda 100 odsto, pa nisu u mogućnosti da isplate mesečne obaveze.

"Mera pomoći od tri plate zaposlenima koju je država donela, a koja je mahom prihvatana bez otpuštanja zaposlenih, jednostavno nije dovoljna da ova grana opstane i izdrži do oktobra, kada će potencijalno klubovi i barovi moći da počnu da rade u punom kapacitetu i ostvare značajnije prihode. Naravno, pod pretpostavkom da se virus ne vrati u drugom talasu", navedeno je u saopštenju.

Ukazano je da je na snazi i zabrana okupljanja više od 100 ljudi, a po trenutnim najavama, ovaj limit će biti promenjen tek 15. juna čime će, zabrana poslovanja za klubove i noćne barove trajati više tri meseca.

Iz Udruženja je istaknuto i da je, da bi jedan klub opstao, a u zavisnosti od kapaciteta pojedinačnog lokala, potrebno da primi od 150 do 700 osoba po večeri.

Ukoliko se klubovima i noćnim barovima zvanično i dozvoli rad uz restriktivne mere (kada je broj gostiju u pitanju), kako je nevedeno, izvesno je da lokali neće biti u mogućnosti da osvare promet koji bi pokrio sve troškove i da će morati da se zatvore.

Smatraju da je do sada izostala adekvatna pomoć za ovu specifičnu branšu, odnosno ljude koji su uložili novac, trud i višedecenijsko iskustvo u granu koja direktno i najviše generiše turizam u Beograd i Srbiju.

Smatraju i da nije dovoljno što je Grad Beograd odlučio da se kirija za mesec i po dana za vreme zabrane poslovanja plati umanjena za 50 odsto, ukoliko se plati do Nove godine ili se plati u celosti na 12 mesečnih rata u toku naredne godine, jer će zabrana poslovanja klubovima i noćnim klubovima zapravo trajati više od tri meseca

Pored rente, na naplatu sve vreme dolaze porezi i doprinosi na plate (iako odloženi, moraju biti plaćeni), kao i struja i ostali parafiskalni nameti za period kada je lokalima bio zabranjen rad.

"Prosečan ugostiteljski lokal za period zabrane rada na taj način mesečno duguje državi oko milion dinara. S obzirom na to da većina zimskih klubova i noćnih barova ne radi tokom leta zbog prirode lokala i poslovne prakse, njihov dug do ponovnog otvaranja 1. oktobra će narasti na cifru od oko šest miliona dinara", navedeno je u saopštenju.

PROČITAJTE I OVO

Inicijalizacija u toku...

Komentari 5

Vaš komentar je prosleđen moderatorskom timu i biće vidljiv nakon odobrenja.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

Milun

Kad ste otpustali niste razmisljali. Zaigrala mecka i pred vasim vratima.

Ja

@Milun O cemu ti to?

Korto

Vadite iz šteka - ima i siromašnijih od vas koji nisu ništa dobili a nemaju štek poput vas...i sada treba od nas da uzmu da vama pomognu!?

PRIČE IZ SRPSKIH ZATVORA

MONDO & EU