Gde kvadrat pravog "krova nad glavom" košta 360€, a gde više od 2.200€

Oživelo tržište nekretnina u Beogradu, nakon dva meseca iznuđenog mrtvila zbog epidemije i vanrednog stanja, karakteriše i nešto veća potražnja za kućama. Pa, da vidimo koliko one koštaju u srpskoj prestonici i gde su "cenjenije" od stanova.

MONDO/J. Terzić

(piše: Georgi Mitev Šantek)

Epidemija korona virusa i sa njom povezana kriza donela je neke promena (od kojih će neke biti trajne) u životima svih nas, pa tako je delimično izmenila i gledanje na nekretnine. Da li će se veća zainteresovanost za kupovinu kuća obistiniti kao trend i nakon epidemije korona virusa (zasad je samo nagoveštaj), videćemo kada prođe neohodno vreme za sud, ali ono što se zna je da ne cene jednako kuće svuda u Beogradu, kažu sa specijalizovanog sajta za oglašavanje nekretnina 4zida.rs.

Iako se opštine Stari grad i Vračar mogu pohvaliti velikim brojem lepih, predratnih kuća, cena stanova je nešto skuplja nego cena kuća. U obe opštine prosečna cena oglašenih stanova u starogradnji je preko 2.200 evra/m2 (Stari grad – 2.435 evra, Vračar 2.237 evra), dok je cena kuća ispod 2.000 evra/m2 (Stari grad 1.932 evra, Vračar 1.887 evra).

"Kada bismo posmatrali novogradnju, ovaj odnosi bi bio i viši", kaže za MONDO Jasmina Gavrilov – Dražić.

KUĆU KUPUJE BOGAT ILI...

Ali… naravno da ima neko "ali" pa tako i uz kupovinu kuće ide jedno veliko upozorenje. Među trgovcima nekretninama poznata je maksima da "kuću kupuje onaj koji je bogat ili onaj koji zna da radi s rukama". Iako kuće donose veliku slobodu, pogotovo ako se prodaju sa dvorištem ili većim placem, ljudi moraju da budu svesni i obaveza koje njihovo održavanje nosi – i finansijskih i po pitanju izdvajanja neophodnog vremena. U stanu nećete menjati polomljen crep ili oluke, neće vam koren drveta koje vam pravi baš dobar hlad "podići" temelj, nećete malterisati fasadu na deset godina, nećete… Mnogi baš zbog te praktičnosti i dalje biraju da žive u stanovima.

S  druge strane, na Savskom vencu je prosečna cena oglašenih kuća za oko 150 evra/m2 viša nego cena oglašenih stanova. Prosečna cena kuća na Savskom vencu se kreće oko 2.600 evra/m2 i ovo je cena za kuće u starogradnji, dok se novoizgrađene kuće prodaju i skuplje. Najskuplje kuće su na Dedinju i Senjaku gde se pojedine prodaju i za 4.000 evra/m2.

NOVOBEOGRAĐANI VOLE SVOJ BETON

Zanimljivo je da je cena kuća na Novom Beogradu gotovo upola jeftinija nego cena stanova. Tako se za kvadratni metar stana u oglasima traži 1720 evra, dok se kuće mogu kupiti po ceni od 874 evra/m2.

Naravno, ovu cenu ćete najpre dobiti ako gledate kuće prigradskom naselju Ledine, dok se za kuću na Bežanijskoj kosi (gde žive i srpski "celebritiji") prosečno traži oko 1.600 evra/m2. Slična stvar je i na Voždovcu, gde je kvadrat stana u starogradnji za oko 600 evra/m2 skuplji nego kvadrat kuće.

Interesantna je situacija na opštini Zvezdara. Ako uzmemo u obzir celu opštinu, vidimo da se stanovi u starogradnji prosečno prodaju za 1.400 evra/m2. Najskuplji su oni oko Vukovog spomenika i Lipovog lada. S druge strane, prosečna cena kvadrata oglašenih kuća je – 973 evra, pri čemu su najniže cene kuća u Velikom i Malom Mokrom Lugu, na Mirijevu, a najskuplje na Lionu i oko Zvezdarske šume.

U Beogradskim opštinama Čukarica, Rakovica i Zemun kvadrat stana je skuplji za oko 300 evra nego kvadrat kuće. Prosečno, kuće se prodaju za oko 800 evra/m2, a stanovi za oko 1.100 evra/m2. Najskuplje kuće su na Čukarici, a najjeftinije u Rakovici.

A NAJJEFTINIJE JE...

"Ako vam nije neophodno da tražite nekretninu u centralnim beogradskim opštinama, ili biste za svoj novac voleli da dobijete više, gledajte kuće u prigradskim opštinama – Barajevu, Grockoj, Obrenovcu, Lazarevcu, Mladenovcu ili Sopotu", savetuje Gavrilov – Dražić.

Ovde se cene kuća prosečno kreću oko 360 evra/m2, a većina njih ima i dvorište. Ipak, i u ovim opštinama je cena stanova viša u odnosu na cenu kuća i to skoro duplo i prosečno iznosi oko 750 evra/m2 za stan u starogradnji, osim u Barajevu gde je cena stanova oko 400 evra/m2.

Treba , naravno, uzeti u obzir i to da se kuće koje su cenovno prihvatljivije prosečnom stanovniku prestonice nalaze dalje od centra, pa mnogi ljudi zbog praktičnosti i izbegavanja dužeg putovanja ipak biraju stanove, iako su oni u nekim opštinama znatno skuplji.