Ali iako je šefica EU za zaštitu tržišne konkurencije Margret Vestager na konferenciji za novinare ustvrdila da se "ove mere odnose na sve, ne mislimo ni na jednu određenu zemlju", jasno je da je ovo smišljeno zbog mogućnosti da firme iz Kine, ali i SAD, koje su dobile veliku pomoć kod kuće sada postanu kupci u Evropi.
Nove mere su potrebne jer postojeća pravila vezana za proveru direktnih stranih investicija i mere zaštite trgovine nisu dovoljne da spreče potencijalnu bujicu kupovina jeftine imovine u postkorona periodu, saopštila je Evropska komisija, prenosi Rojters.
EU strahuje da bi strane kompanije mogle da koriste državne subvencije za povećanje tržišnog udela ili za davanje povoljnije ponude od evropskih rivala kako bi ušle na strateški važna tržišta ili stekle vlasništvo u ključnoj infrastrukturi.
Evropska komisija je navela da je "sve veći broj slučajeva" u kojima je subvencionisanim stranim kompanijama dozvoljena kupovinu firmi iz EU, kao i slučajeva odstupanja u donošenju investicionih odluka ili na tenderima za javne nabavke "na štetu nesubvencionisanih kompanija".
Strane firme koje žele da kupe više od 35 odsto udela u kompaniji iz EU sa prometom većim od 100 miliona evra morale bi, prema iznetom predlogu, da obaveste EK ako su dobile više od 10 miliona evra državne pomoći.
Ako to ne učine, moglo bi doći do izricanja novčanih kazni ili stavljanja veta na ugovor, a kupci bi morali da prodaju imovinu u iznosu koji bi nadoknadio bilo kakvu nepravdenu prednost koju su imali prilikom kupovine.
Kompanije koje su već prisutne u EU možda će morati da prijavljuju strane subvencije Evropskoj komisiji ako one pređu više od 200.000 evra u periodu od tri godine.
One će takođe morati da prodaju imovinu, smanje tržišni udeo ili kapacitete ili izvrše uplatu kojom bi se neutralisala bilo kakva distorzija, prema predlogu EK, koji je na javnoj raspravi do 23. septembra, nakon čega će Komisija doneti odluku o predlogu zakona.