Radna grupa stranaka vladajuće koalicije CDU/CSU saglasila se da ograniči dolazak radnika iz tog regiona menjajući elemente režima koji skoro pet godina važi za Zapadni Balkan.
Matijas Midelberg, portparol u Bundestagu za unutrašnjepolitička pitanja, rekao je za list "Velt am Zontag" da je Nemačka u velikoj krizi i da već ima 600.000 nezaposlenih više nego pre godinu dana. "Jednostavno u takvoj situaciji nije opcija da ostavimo nepromenjen propis o Zapadnom Balkanu", rekao je on.
Propis koji je na snazi od januara 2016. godine omogućava radnicima iz Albanije, Bosne i Hercegovine, Severne Makedonije, Crne Gore, Srbije i s Kosova da dobiju radnu vizu za Nemačku i ako ne znaju nemački jezik i nemaju profesionalne kvalifikacije.
Tokom izbegličke krize 2014-2015. godine, kada su izbeglice iz Sirije, Iraka i Avganistana preplavile Evropu, desetine hiljada radnika-migranata s Balkana takođe su došle u Nemačku, često zbog nezaposlenosti u svojim zemljama.
Kao ustupak socijaldemokratima (SPD) - tada manjinskom koalicionom partneru CDU- CSU, kako bi podržali usvajanje zakona, donet je poseban propis kojim se nekvalifikovanim radnicima s Balkana dozvoljava dolazak ako dokažu da imaju garantovani posao u nemačkim kompanijama.
Oko 27.000 radnika ušlo je u Nemačku 2019. godine na osnovu te posebne uredbe koja ističe na kraju ove godine.
Izveštaj Instituta za istraživanje zapošljavanja (IAB) pokazao je da je taj propis bio uspešan: veliki broj nekvalifikovanih radnika uspeo je da nađe stabilan posao i stekne kvalifikacije.
Radnici sa Zapadnog Balkana su preko potrebni građevinskoj industriji i ugostiteljskom sektoru Nemačke.
Budite bolje informisani od drugih, PREUZMITE MONDO MOBILNU APLIKACIJU.