Svojevrsno upozorenje "gazdama" po Srbiji izdala je danas Građevinska komora Srbije a kao ilustrativni "odgovor" stigla je druga vest – velika većina poslodavaca nije ni za to da se poveća minimalna zarada, a kamoli plate generalno.
Zemljama Zapadne Evrope trenutno nedostaje više od 300.000 majstora i ako naši ljudi, koji su još ovde, ne budu adekvatno plaćeni na velikim projektima, ostaćemo bez dobre radne snage, kaže Goran Rodić iz Građevinske komore Srbije.
"Moramo da sačuvamo ono što imamo, ali i da obnovimo radnu snagu i jedini način je da domaće firme angažovane na projektima gde je država investitor imaju tretman glavnog izvođača, i da mogu adekvatno da plate radnu snagu. Ako to propustimo, oni će otići u inostranstvo i mi ćemo skupo plaćati dolazak stranih firmi koji će sanirati posledice nekvalitetnog održavanja ili podizanje novih objekata", rekao je Rodić.
GAZDE "NI DA ČUJU"
Ovakvi podaci izgleda da nimalo ne dotiču one koji u Srbiji vode svoje biznise dolaze, bartsudeži prma današnjem saopštenju iz Unije poslodavaca.
U Srbiji se 85 odsto privrednika protivi povećanju minimalne cene rada u idućoj godini, dok je svega 15 odsto spremno da prihvati povećanje, ali uz značajno smanjenje troškova poslovanja preduzeća, pokazalo je istraživanje Unije poslodavaca Srbije.
U Srbiji se 85 odsto privrednika protivi povećanju minimalne cene rada u idućoj godini, dok je svega 15 odsto spremno da prihvati povećanje, ali uz značajno smanjenje troškova poslovanja preduzeća, pokazalo je istraživanje Unije poslodavaca Srbije, objavljeno je danas.
Takav stav privrede bitno se razlikuje u odnosu na prošlu godinu, kada je za 46 odsto anketiranih povećanje minimalca bilo prihvatljivo, pokazalo je istraživanje.
Kako je ukazano iz Unije poslodavaca, ovolika razlika rezultat je pogoršanih uslova poslovanja zbog krize izazvane pandemijom korona virusa.
NEMCI VEĆ VAPE ZA MAJSTORIMA S BALKANA
A kvalitetni radnici će odlaziti jer potražnje za njima ima, a s potražnjom idu i plate. Nemački poslodavci upozorili su ovih dana vladu te zemlje da bez više useljavanja radnika sa Zapadnog Balkana firme u toj zemlji neće moći naći adekvatnu radnu snagu.
Zbog toga Nemačka priprema novo Pravilo za Zapadni Balkan koje će biti na snazi do 2023, pošto staro iz 2016. ističe u decembru ove godine.
Ipak, u Nemačku će najverovatnije godišnje moći da uđe najviše 25.000 radnika, a Ogranak za građevinstvo Nemačkog udruženja poslodavaca upozorio je da će u narednih nekoliko godina 150.000 radnika u građevinstvu otići u penziju i da je sve teže naći obrazovanu i osposobljenu zamenu.
Inače to Pravilo pojednostavljuje pristup radnika nemačkom tržištu rada tako što omogućava lakše dobijanje vize i bez znanja nemačkog jezika i poslovnih kvalifikacija.
Uslov za dobijanje vize je, prenosi Dojče vele, da podnosilac zahteva dostavi radni ugovor i da to odobri Savezna agencija za rad.
Rodić kaže da su potrebne Nemačke za radnom snagom daleko veće od 25.000 radnika, kao i da najviše radne snage sa Zapadnog Balkana dolazi iz Severne Makedonije, Srbije i BiH.
"Kod nas je sada u toku veliki invesitdcioni ciklus pošto imamo više od 60.000 aktivnih gradilišta i dobar deo radne snage je ostao angažovan kod privatnih investitora, pa se odmah osetio nedostatak naših radnika u Nemačkoj, Austriji i Švajcarskoj".
Takođe, napominje da i u Srbiji oskudevamo sa kvalitetnom radnom snagom, s obzirom da naši ljudi i bez tih dozvola već imaju uhodane puteve za rad u Nemačkoj, Austriji, Švajcarskoj, Holandiji i Francuskoj, kao i skandinavskim zemljama.
"Velika opasnost preti da izgubimo kvalitetnu radnu snagu, što će se odraziti na kvelitet održavanja infrastrukture i velikih sistema, ali i gradnju nove infrastrukture", navodi Rodić.
U Srbiji se malo mladih majstora školuje i nepovoljna je starosna struktura postojećih, pošto imaju više od 55 godina, napominje on.
Takođe, u nekim slučajevima proces dobijanja dobrog majstora traje i desetak godina.
"Sa druge strane, srpske firme bi trenutno mogle da imaju velike poslove ne samo u Zapadnoj Evropi, već i u Rusiji, na Bliskom istoku i u afričkim zemljama.
Inače, pre krize sa korona virusom u Evropi je radilo između 40.000 i 55.000 zanatlija iz Srbije u raznim oblastima.
ŠTA JE REŠENJE?
Pa, to nije tako lako reći. Principijelno, rešenje je da neko plati. A poslodaci misle da bi trebalo da veće plate "plati" država, odnosno budžet, a ne oni sami.
Rešenje situacije sa minimalcima, a time i platama generalno, poslodavci vide u umanjenju troškova poslovanja, kroz proporcionalno umanjenje poreza i doprinosa, povećanje neoporezivog dela zarade i smanjenje fiskalnih i parafiskalnih nameta.
Na taj način moguć je održivi rast zarada u privatnom sektoru, koji ne bi išao na teret preduzeća i uz umanjenje njihove konkurentnosti.
Кratkoročno smanjenje prihoda u budžetu kroz ovakvo rešenje bilo bi pokriveno kroz veću potrošnju, stabilizaciju krize, rast zaposlenosti i rast broja privrednih društava i preduzetnika.
U istraživanju Unije poslodavaca učestvovali su predstavnici 133 privredna subjekta, koji zapošljavaju ukupno 16.134 osobe i tri udruženja preduzetnika koja broje 1.935 poslodavaca kod kojih je zaposleno oko 5.800 radnika.
Pregovori sa predstavnicima Vlade Srbije i sindikatima otpočinju tokom avgusta, a u septembru u okviru Socijalno-ekonomskog saveta Srbije razmatra se visina minimalne cene rada za 2021. godinu.
(MONDO/Agencije)
Budite bolje informisani od drugih, PREUZMITE MONDO MOBILNU APLIKACIJU.