Evo koliko će ljudi ostati bez posla, procenjuje Fiskalni savet | Mondo Portal

  • Izdanje: Potvrdi
IMATE PRIČU? Javite nam se.

IMATE PRIČU? Javite nam se.

IMATE PRIČU? Javite nam se.

Ubacite video ili foto

Možete da ubacite do 3 fotografije ili videa. Ne sme biti više od 25 MB.

Poruka uspešno poslata

Hvala što ste poslali vest.

Dodatno
Izdanje: Potvrdi

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

OZBILJNO ALI NE I KATASTROFALNO

Evo koliko će ljudi ostati bez posla, procenjuje Fiskalni savet

Autor Georgi Mitev Šantek
Autor Georgi Mitev Šantek

Broj ljudi koji če ove godine ostati bez posla u Srbiji zbog neminovnih posledica epidemije korona virusa je teško prognozirati, ali je Fiskalni savez izašao sa svojom procenom. Pad BDP-a 3%.

Izvor: MONDO/Stefan Stojanović

Srbija je pod uticajem zdravstvene krize u drugom kvartalu ove godine, prema preliminarnim podacima RZS imala pad BDP-a od 6,5%, što je najveće smanjenje proizvodnje posle 1999. godine. Ali to ne znači katastrofu, ističi i iz Fiskalnog saveta Srbije.

"Najveći pad tokom prethodnih kriza bio je u drugom kvartalu 2009. godine kad je bio gotovo upola manji nego sada i iznosio je 3,5 i u trećem kvartalu 2014. kad je bio četiri odsto usled poplava i 'provalije' u kojoj su se nalazile javne finansije zemlje", rekao je danas glavni ekonomista Fiskalnog saveta, Danko Brčerević.

Možda će vas zanimati

Pad BDP-a od 6,5% nije bio iznenađenje jer Fiskalni savet je, kako je rekao, prognozirao da će u drugom kvartalu 2020. pad BDP-a iznositi oko 7%.

"Nije iznenađenje ni to da je pad proizvodnje u Srbiji u drugom kvartalu mnogo manji nego u većini drugih zemalja EU gde je po prvoj proceni Evropskog statističkog zavoda pad BDP-a bio čak 14,4%, preko dva puta dublji nego u Srbiji", rekao je Brčerević.

Razlog za manji pad proizvodnje u Srbiji nije to što se, kako je rekao, vode uspešnije ekonomske politike od drugih, već to što je Srbija jedna od najsiromašnijih evropskih zemalja.

U privredi Srbije, prema njegovim rečima, nije toliko veliko učešće delatnosti sa visokom dodatom vrednošću, poput autoindustrije, proizvodnje mašina i opreme i turizma, za kojima je u krizi snažno pala tražnja, već se ona u većoj meri oslanja na poljoprivredu, prehrambenu industriju, proizvodnju kućne hemije, koje u ovakvim krizama nemaju pad.

Birčević ocenjuje da nije dobra praksa to što državni zvaničnici Srbije saopštavaju statističke podatke o privredi pre nego što ih objavi nadležna institucija RZS, jer odna postoji pritisak na RZS da se tome prilagođava.

"I Fiskalni savet očekuje da se do kraja godine situacija nešto popravi u odnosu na drugi kvartal u kom je trajalo vanredno stanje, ali to poboljšanje iz više razloga neće biti dovoljno da preokrene negativne ekonomske tokove", rekao je Brčerević.

Razlog zbog koga se očekuje da će se pad BDP-a produžiti do kraja godine je, kako je rekao, to što će neki delovi privrede, kao turizam, biti snažno pogođeni epidemijom tokom cele godine, što se ne očekuje brz oporavak zemalja EU u koje Srbija izvozi i što su značajno pale strane direktne investicije koje su u prethodnim godinama bile važan pokretač rasta domaće privrede.

Drugi razlog je, kako je rekao, što će rezultati iz druge polovine godine porediti sa visokom bazom iz istog perioda 2019. godine kada je BDP jednokratno povećan usled izgradnje gasovoda Turski tok.

Kada se sve sabere, Fiskalni savet očekuje da će se 2020. godina završiti sa padom BDP-a od oko 3%.

OTKAZI NEMINOVNI, PITANJE JE KOLIKO ĆE IH BITI

Fiskalni savet smatra da je problematična ocena vladinih zvaničnika da je zaposlenost u Srbiji nastavila da se povećava i u ovoj krizi, ali i ona sindikata da će biti stotine hiljada novih nezaposlenih.

"Tačno je da se trend smanjenja zaposlenosti ne vidi u trenutno dostupnim podacima, ali je razlog to što se podaci o neformalnoj zaposlenosti, u kojoj je pad verovatno već počeo, objavljuju sa zakašnjenjem, a u formalnom sektoru isplaćuje se velika državna pomoć privredi za očuvanje radnih mesta. Istekom te pomoći, pad zaposlenosti krajem godine i u formalnom sektoru, gotovo je izvestan. Ekonomski je nemoguće da se poveća zaposlenost, uz relativno dubok pad privredne aktivnosti, kakav ima Srbija", kaže Birčević.

Birčerević je rekao i da su preterane i ocene sindikata da će u krizi posao izgubiti više stotina hiljada radnika.

"Precizne prognoze o broju radnika koji će izgubiti radno mesto još su nemoguće, ali mi za sada očekujemo da bi smanjenje BDP-a od oko 3% moglo da dovede do umerenog pada zaposlenosti od jedan do 1,5%, što znači da bi tokom krize bez posla moglo ostati 30.000-50.000 zaposlenih", rekao je Brčerević.

(MONDO/Beta)

Budite bolje informisani od drugih, PREUZMITE MONDO MOBILNU APLIKACIJU.

PROČITAJTE I OVO

Inicijalizacija u toku...

Komentari 3

Vaš komentar je prosleđen moderatorskom timu i biće vidljiv nakon odobrenja.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

Mucenik

ОД ТУЂИХ ЛАЖИ СЕ НЕ ЖИВИ! Пре пар дана премијер(ка) је народу честитала пад БДП, јер је други по реду у Европи. Пад БДП од 6,5% у другом кварталу, а за прву половину године БДП је 0,9% и то је оцењено као велики успех. То је тачно, ништа (нула) не може нити порасти нити пасти. Наш БДП по становнику је око 6.500 евра и пораст у првој половини 2020. износи 58,5 евра по глави становника. Оне европске државе са БДП по глави становника од 3.000 евра са падом од 20%, њихов БДП биће 2.400 евра по глави становника. Осим у хвалоспевима и бајколажима, ми смо други у Европи, ма немојте. Ту тезу ни бајке не подржавају. Због тога, одбијам честитку коју ми је, путем медија, послала премијер(ка). Ја сам беда (мученик) и остајем то, њена прича не може ми поправити стање.

Paralelogram

Pa 0. Mi smo ekonomski tigar, stopa rasta +90%, nacionalni dohodak raste, sve se povecava, zlatno doba.

Старфакер

Основни разлог пада економије је дијаспора, каква производња и фабрике?!? Немате бре фабрику чачкалица, само хангаре за монтажу туђих производа.

PRIČE IZ SRPSKIH ZATVORA

MONDO & EU