Ogroman broj pritužbi godinama stiže do Nacionalne organizacije za zaštitu potrošača NOPS.
Svaki drugi par obuće kupljen na našem tržištu, pa čak i onaj renomiranih proizvođača, potrošači reklamiraju zbog nekog nedostatka. Ovo je i jedan od najvećih potrošačkih problema u Srbiji, a to pokazuje i ogroman broj pritužbi koje već godinama stižu do Nacionalne organizacije za zaštitu potrošača NOPS.
Razlog je, kažu, to što prilikom uvoza proizvoda ne postoje utvrđeni standardi kojima bi se propisao odgovarajući kvalitet. Kupci se žale, a trgovci najčešće odbijaju te reklamacije uz obrazloženje da „obuća ima mehaničko oštećenje, neadekvatno je korišćena ili održavana". Od tog trenutka, kažu u NOPS-u, potrošači ulaze u začarani krug dokazivanja da se nesaobraznost na proizvodu nije dogodila njihovom krivicom, nego da je očigledno kvalitet loš.
"Oni nam se zatim obrate, pa udruženje pregovara s trgovcem, pokušava da reši spor, dostavlja im se dokumentacija, obuća šalje na ekspertizu… Naravno, potrošačima ovo sve zvuči previše komplikovano, pa najčešće odustanu od svega, mada ima i onih koji idu i na sud", kaže Mladen Alfirović, pravni savetnik NOPS-a.
Šta bi kupci koji nisu zadovoljni odgovorom na podnetu reklamaciju trebalo da znaju i kako da reše problem, objašnjavaju u ovoj organizaciji.
Kako kažu, sve zavisi od toga koliko je vremena prošlo od kupovine. Ukoliko se na obući ili odeći pojavi nesaobraznost (odšije se, odlepi se đon i sl.) u prvih šest meseci od kupovine, po zakonu se smatra da je proizvod prodat s navedenim nedostatkom.
"Dakle, ukoliko se oštećenje uočeno u prvih šest meseci od kupovine reklamira i reklamacija se odbije, trgovac ima obavezu da takvu odluku stručno obrazloži i dokaže da je potrošač (nestručnim rukovanjem, neadekvatnim održavanjem i sl.) odgovoran za nedostatak. „Stručno rukovanje" obućom i odećom podrazumeva njihovu redovnu, uobičajenu upotrebu i da nije došlo do mehaničkog oštećenja na istoj, dok „adekvatno održavanje" podrazumeva održavanje i čišćenje obuće u skladu s deklaracijom", objašnjava pravni savetnik NOPS-a.
Kako ističe, najveći broj trgovaca obuću i odeću (navodno) prosleđuje u ustanove koje se bave izdavanjem stručnih mišljenja (najčešće „Jugoinspekt", „Tekstilinspekt", CIS, „Profilab"), i na taj način obrazlažu svoju negativnu odluku, mada, kaže Alfirović, iskustvo pokazuje da obuća često i ne stigne do bilo kakve ustanove, već se odgovori i obrazloženja formiraju na licu mesta, u maloprodajnom objektu.
U NOPS-u kažu da u našoj zemlji ne postoji akreditovana laboratorija koja je sertifikovana za kontrolu kvaliteta odeće, obuće i tekstila, zbog čega godinama insistiraju da se to promeni.
Šta radi Tržišna inspekcija
Ova inspekcija ne rešava problem potrošača. Njihova nadležnost je da provere formalnosti propisane zakonom, kao što su način odgovora na reklamaciju, poštovanje procedure u vezi s reklamacijama, ali i rokovima za odgovor i rešavanje reklamacije. Iako oni ne rešavaju problem potrošača direktno, često upravo propust koji konstatuje inspekcija predstavlja pomoć udruženju potrošača za lakše rešavanje spora sa trgovcem.
Budite bolje informisani od drugih, PREUZMITE MONDO MOBILNU APLIKACIJU.
(Mondo/Politika)